Правда

Сиријски град Рака налази се на северној обали реке Еуфрат. Град ћемо на карти пронаћи на око 160 километара источно од највећег сиријског града Алепа, као и на 40 километара источно од Табке, највеће сиријске бране.

Рака представља праву ризницу историјских и археолошких знаменитости. Реч је о граду славне прошлости и славних историјских личности. Центар културе, науке, политичког и друштвеног живота, као и један од главних трговачких центара у Сирији. Такође, врло је препознатљива по свом мултиконфесионалном саставу становништва.

Према последњем попису становништва из 2004. године, град Рака је имао око 220.000 становника и као такав представљао шести град по величини. Данас, велики број становника је избегао из овог града а узрок томе јесте заузимање града од стране џихадиста Исламске државе.

Video shows people in ar-Raqqah #Syria pledging to die in #Iraq for #ISILpic.twitter.com/GBQavJxFp2

— Zaid Benjamin (@zaidbenjamin) April 12, 2015

Археолошке ископине указују на постојање древног града Тутула, који је припадао Вавилонском царству. У периоду бронзаног доба (2,000-1,600 година пре нове ере) град Тутул био је врло важан и свети град где се поштовао Бог Дагон (месопотамијски Бог плодности).

Ипак, град Рака памти и период хеленистичког културног утицаја. Године 244.п.н.е. краљ Селеук И Никатор оснива град Никефорион на простору данашње Раке. Треба рећи да су Селеукиди владали великим делом царства Александра III Великог. Касније Селеук II Калиник шири град и мења му име у Калиникос.

Калиникос долази под власт муслимана 640. године и хришћани са својим новим владарима склапају споразум који им је омогућавао да слободно практикују своју веру у постојећим црквама, али им је било забрањено да граде нове. Град постаје све важнији центар јер овде пролазе руте из Дамаска, преко Палмире према данашњем Ираку.

Временом се град почиње називати арапским називом ал-Рака, но, из почетка га многи још дуго времена зову Калиникос. Следи период владавине Абасида од 750. до 1517. године. Тада град доживљава културни и верски процват.

За време владавине калифа Харуна ер-Рашида, град је доживио процват. Неко време град се називао по калифу, Ар-Рашид. На простору града изграђено је неколико палата, а познати арапски астроном ал-Батани изградио је овде своје опсерваторије за проучавање свемира. Око 300 година - од 10. до 13. века - Рака, тада чешће звана Ар-Рашид, био је град у којем се догађа научни и културни процват, међу највећим на свету у то доба.

Након периода процвата уследио је период пада и уништавања Раке од стране Монгола, од ког се дуго није успела опоравити. Град се поново помиње као место под влашћу Отоманског царства и тада је представљао гранично место на реци Еуфрат. 

Славни отомански путописац и аутор, Евлија Челебија, посетио је Раку у 17. веку и описује Раку као место где је нашао само арапске и туркменске шаторе у близини рушевина што значи да се град још и онда није обновио. У 19. веку Отомани почињу изградњу војних база у Раки и спроводе политику насељавања арапских Бедуина и Чечена са Кавказа.

Током 50-их година 20. века, широм света долази до велике потражње за памуком, а то доводи до наглог поновног процвата града Раке. Наиме, памук је једна од главних пољопривредних култура на простору ове регије уз реку Еуфрат. Нажалост, у том наглом развоју и изградњи стамбених објеката и индустријске зоне, мало се пазило на историјске грађевине. Тако је на пример 1950-их уклоњена тврђава која је датирала из 12. века, а на њеном месту је подигнут торањ са сатом. 

Тек 80-их година прошлог века кренули су озбиљнији археолошки радови на простору града. Тада је основан и градски музеј, на простору зграде администрације која је подигнута за време француске власти. 

Рат у Сирији избија 2011. године и град Рака пада у руке терориста у марту 2013. године. Терористи, предвођени Ал-Каидом, али и појединим јединицама тзв. Слободне сиријске армије преузимају контролу над градом и руше споменик првом сиријском председнику Хафезу ал-Асаду. Ускоро је Ал-Каида у градском спортском центру основала шеријатски суд.

Средином јануара 2014. контролу над Раком од Ал-Каиде преузимају још радикалнији актери - припадници терористичке организације Исламска држава (ИС). Након заузимања града дали су побити све Алавите, шиите, православне хришћане, као и све потенцијалне симпатизере и подржаваоце Башара ал-Асада. Затим су уништили све шиитске џамије и хришћанске цркве.

Рака је тако постала најозлоглашенији град на свету. Убрзо постаје и главни град тзв. "калифата" Исламске државе којег је прогласио лидер џихадиста ИД Абу Бакр ал-Багдади.

Терористи у Раки су под честим нападима сиријских, руских, америчких, а понекад и француских ваздушних снага (након напада у Паризу 15. новембара 2015., француске ваздушне снаге бациле су 20 бомби на град), но, џихадисти и даље одолевају.

Већ се месецима спомиње потенцијална офанзива која би имала за циљ избацивање ИД-а из Раке, али то се још није десило. Тренутно две војске напредују према Раки - сиријска војска из правца Палмире и курдске снаге из правца севера.

Сиријска војска је подржана од стране Русије, док курдске борце помажу и Русија и САД, али знатније САД. Ко ће се први пробити до Раке, вероватно ћемо сазнати већ ове године.

Извор: Advance.hr