Поводом 24. године од ратног злочина над 14 припадника ЈНА из никшићко-шавничке групе, који су починили припадници Војне полиције Хрватске у Војно-истражном центру "Лора", код Сплита, и припадници хрватских оружаних формација у Дувну и Херцеговини, у априлу и мају 1992, Удружење бораца ратова од 1990. Црне Горе обратило се главном специјалном државном тужиоцу, Миливоју Катнићу. Од њега захтевају информацију о резултатима сарадње Врховног државног тужилаштва Црне Горе и Државног одвјетништва Хрватске у процесуирању овог ратног злочина, под ознаком "Лора 3".
- Пре десет година Врховни државни тужилац Црне Горе, Весна Меденица, и главни државни одветник Републике Хрватске Младен Бајић потписали су у Будви Споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дела ратних злочина, чија је примена ограничена искључиво на ратне злочине који су почињени на подручју Хрватске, односно према њеним држављанима, а чији починиоци имају пребивалиште или држављанство Црне Горе. Тим једностраним споразумом, који је продукт политичког договора Стјепана Месића и Мила Ђукановића, да се кривица за ратна дешавања деведесетих пребаци на ЈНА и Србију, скоро две и по деценије, због нечињења тужилаштва, дискриминишу се црногорске жртве ратних злочина хрватских оружаних снага, попут припадника никшићко-шавничке групе - упозорио је Радан Николић, председник црногорског Удружења бораца ратова од 1990.
- По недавним изјавама Ивице Станковића и Миливоја Катнића, у Специјалном државном тужилаштву је формирано седам предмета, који се односе на кривична дела ратног злочина за која се сумњиче црногорски држављани, а који се већином односе на "преглед старих предмета" у случајевима "Морињ", "Калуђерски лаз", "Буковица" и "Депортација".
Борци последњих ратова питају двојицу високих функционера тужилаштава, шта је са ратним злочином у случају "Лора 3" и тврдњом Жупанијског државног одветништва у Сплиту, од 17. децембра 2011, да је "затражено криминалистичко истраживање због сумњи на смртно страдавање групе заробљеника припадника тзв. 'никшићко-шавничке групе', који су доведени у војни затвор у 'Лори', где су били злостављани?"
- Поразна је чињеница да од многих ратних злочина, које су деведесетих починили припадници паравојних оружаних формација Хрватске над припадницима ЈНА и цивилима из Црне Горе, није покренута истрага ни у једном случају, те да нема показатеља да нова стратегија ВДТ у истраживању ратних злочина, у сарадањи са државним тужилаштвима Хрватске и БиХ, подразумева и обезбеђује једнако чињење и третман за све злочине и све жртве - тврди Николић.
- Од Катнића очекујемо конкретна чињења у виду иницирања измене хрватско-црногорског споразума о гоњењу ратних злочинаца, који препознаје само хрватске жртве и црногорске ратне злочинце, а не и обратно, као и изузеће његове заменице Лидије Вукчевић из предмета ратног злочина над припадницима никшићко-шавничке групе, због неконтактирања Жупанијског државног одветништва у Сплиту ради прецизне информације о резултатима истраге у случају "Лора 3", на којој инсистирају породице убијених црногорских резервиста и Удружење.
Детаљно о злочинима
Удружење бораца ратова од 1990. је достављајући документацију Миливоја Катнића детаљно упознало са дешавањима у истражном центру у Сплиту и приложило документацију о околностима убистава 24 војника ЈНА од стране хрватских паравојних формација у Чепикућама, Ивањици, Осојнику и Грабу 1. октобра 1991, као и о заробљавању и страдању шесторице припадника ЈНА из барске групе на подручју Неума, у априлу 1992.
Препрека истини
- Има ли врховни државни тужилац коначно снаге да се отргне политичкој контроли Владе и њеног поратног ортаклука са званичном Хрватском, у који га је увукла на штету Црне Горе и њених држављана, остаје да се види. Извесно је само да док је Младен Бајић у Државном одветништву Хрватске, пуна истина о ратним злочинима у логору Лора, укључујући и "Лору 3", тешко ће избити на видело - сматра Радан Николић.
Извор: Novosti.rs
