Правда

Пише: Љиљана Смајловић Да медији нису „удављени“, да су којом срећом слободни, не би народ гајио заблуде о војној неутралности, схватио би лепоту НАТО-а, алијансе коју госпођа Миленовић промовише у својству чланице УО Атлантског савеза Србије. Игром случаја, истог тог дана „Политику” је посетило неколико хиљада симпатизера иницијативе „Не давимо Београд“. Иницијатива је најавила да долази да нас подржи, а личило је да хоће да нас удаве: звиждали су, скандирали увреде и показивали нам средњи прст. Додуше, њихов лидер Радомир Лазовић после нас је убеђивао да верујемо њему, а не својим лажљивим очима. То не значи да господин Лазовић није у праву кад тражи да се открију и казне они који су пре месец дана рушили у Херцеговачкој улици у Београду. То исто тражи и „Политика”, чији су новинари доказали, ставку по ставку, да су у Савамали у ноћи између 24. и 25. априла махом бесправно изграђени објекти – бесправно и срушени. Београдска рубрика обавила је радни задатак темељно и детаљно, онако како професија новинар налаже. Могу да разумем амбиције старих политичара да се уграде у ново грађанско незадовољство и да стално од некога праве новог Милошевића. Могу да разумем и апетите нових грађанских лидера, кад овде сви вапе за новим људима и новим идејама. Али ово што сам у среду видела у Македонској много више личи на старо, похабано, већ виђено. На блогу Родољуба Шабића неко је прексиноћ окачио насловну страну отпорашке библије, „Од диктатуре до демократије“ Џина Шарпа, са сетним узвиком „Ову књигу смо добијали бесплатно на обукама за рушење Милошевића, треба је поново узети у руке“. Повереник због ког ВМА у среду није смела јавно да саопшти медицинске околности под којим је умро несрећни чувар из Савамале, делио је на блогу „информације“ из анонимних извора, доприносећи тако ширењу гласине да је чувар можда ликвидиран као незгодни сведок. И НУНС је у среду у руке узео стару књигу: најавио је протест, позвао на протест, учествовао на протесту, извештавао са протеста. До среде сам мислила да враћање у деведесете (ми храбри, они подли, ми независни, они режимски) неће проћи. Али тог нас је дана и наша стална колумнисткиња усред „Политике” прогласила режимским листом. Праву је тему, каже она, још зимус нашла у медијском стубу друге Србије, у „Куриру”. Стварно? У оном који је још зимус јавио да је купио „Политику”? И ком давитељи нису показали прст. Извор: Политика