Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг прошлог четвртка је прогласио оперативном прву базу НАТО противракетног одбрамбеног система. Она је смештена у бившој бази Девеселу румунског ратног ваздухопловства, која је била затворена од 2002.
Тиме је Румунија постала домаћин за сада једине копнене ракетне базе противракетног штита.
Друга база, опремљена једнако као и Девеселу, требала би да постане оперативна у пољском Редзикову 2018., на обали Балтичког мора, а радови на тој инсталацији почели су прошлог петка. Трећа инсталација се пак налази на југоистоку Турске, али за разлику од локација у Европи, тамо је само радар AN/SPY-1D. Команда противракетног штита се пак налази у америчкој ваздухопловној бази Рамстеин у Немачкој.
Поморску компоненту чине амерички разарачи опремљени противбалистичком варијантом борбеног система Аегис. Реч је о бродовима Доналд Кук, Рос, Портер и Царни, који припадају првој серији класе Арлеигх Бурке, а сва четири су током 2012. и 2013. опремљена противбалистичком варијантом система "Аегис" и ракетама РИМ-161 Стандард 3, или краће СМ-3.
САД Доналд Кук имао је пре неколико седмица блиски сусрет са руским тактичким бомбардерима Су-24М који су га више пута надлетели на врло малој висини. Пре задњег задатка у Балтику, Доналд Кук је 2014. на задатку противбалистичке одбране био и у Црном мору, где су га такође надлетали Су-24. Сличан сусрет, такође у Црном мору, имао је и САД Рос, што је у складу с најавом Русије из 2012. да ће оштро реаговати на појаву противбалистичких разарача близу својих граница.
У Морнаричкој инсталацији подршке Девеселу, како сада гласи назив службено америчке базе у Румунији, постављен је борбени систем "Аегис Асхоре". То је копнена варијанта "Аегис" који се користи на противбалистичким разарачима, а сама инсталација је коштала око 800 милиона долара. Главну компоненту система чини радар пасивно електронски скениране решетке АN/SPY-1D који прати и захвата балистичке циљеве за ракете СМ-3.
Саме ракете, СМ-3 Блоцк 1Б, имају максимални домет од 700 километара, могу досегнути висину од 500 километара, док је цена једне око 10 милиона долара, а планира се да их у бази буде 52. Намењене су пресретању балистичких пројектила кратког и средњег домета у средњој фази лета балистичке путање, изван атмосфере. Интерконтиненталне пројектиле (ИЦБМ-ове) не могу пресретати јер њихов далеко већи домет значи да имају много већу висину путање.
Осим противбалистичке одбране, СМ-3 се могу користити и у противсателитској улози: пре осам година успешно је уништен оштећени сателит у ниској орбити.
За смештај и лансирање ракета користе се стандардни Марк 41 вертикални лансирни силоси с бродова, у варијанти стрике, односно ударне дужине. Та верзија је довољно дуга да осим ракета СМ-3 прихвати и СМ-6 које служе противваздушној одбрани. Занимљиво је да је ударна дужина једина која може прихватити и крстареће пројектиле БГМ-109 Томахавк, који имају домет од око 2.500 километара. То је довољно да се из Девеселуа досегне дубоко у Русију, све до Москве.
Русија је на проглашење оперативности негативно реаговала јер сматра да је ракетни штит усмерен против ње, те да директно угрожава њену сигурност. Иако је противракетни систем "Аегис Асхоре" дефензивног карактера, Русија је забринута да му је циљ ограничити њен стратешки нуклеарни потенцијал. Већ је 2007., када је првобитни план ракетне обране НАТО представљен, Русија оштро протествовала. Тада су намеравали да ракетну базу граде у Пољској, док је одвојена радарска станица требала бити саграђена у Чешкој.
Године 2009. САД одустају од тог плана, а заузврат Русија отказује распоређивање тактичких балистичких пројектила 9К720 Искандер у Калињинграу. Али због сукоба у Украјини и Сирији, почетком 2015. Искандери су ипак распоређени у Калињинграду. Реч је о пројектилима домета до 500 километара, који могу носити широки распон бојевих глава, од класичних експлозивних и касетних и до тактичких нуклеарних. Америка одлучно тврди да штит није усмерен против Русије, него за одбрану Европе од могућих напада из одметнутих држава, попут Северне Кореје или Ирана. Најмоћнији балистички пројектили којима Северна Кореја располаже су КН-08 и КН-14, чији би максимални домет могао износити и до 10.000 километара. У основи је реч о копијама старијих верзија совјетског подморничког балистичког пројектила Р-29, али до сада није спроведен нити један пробни лет.
Северна Кореја и Иран
Северна Кореја за сада није демонстрирала ни способност да своје нуклеарне направе минијатуризира како би могле бити употребљене као бојеве главе на пројектилима. До тада јој остају само конвенционалне бојеве главе. Али будући да показује мало интереса за Европу, претња Северне Кореје је минимална. Да се то и промени, Европу може досегнути само интерконтиненталним пројектилима, против којих су ракете СМ-3 ионако потпуно неефикасне.. Иран је много ближе те располаже пројектилима средњег домета Сејил-2 домета 2000 км, а у развоју је и Сејил-3 домета 4.000 км. Те пројектиле СМ-3 може пресрести прије него уђу у терминалну фазу лета према циљевима. Но Иран има много већу стратешку претњу у Саудијској Арабији, а након укидања санкција те постизања договора о иранском нуклеарном програму, претња коју ова земља представља Европи је додатно смањена. Саудијска Арабија
За Европу потенцијално опаснија може бити управо Саудијска Арабија. Оданде потиче радикални исламистички покрет вехабија, готово синониман с џихадизмом, којем је Саудијска Арабија извориште, а саудијско финанцирање екстремизма и тероризма су јавне тајне. Стога забрињава да саудијска војска располаже кинеским балистичким пројектилима средњег домета ДФ-3 и ДФ-21, те пакистанским Гаури-II, с којима се СМ-3 може носити. Будући да је значајно финансирала пакистански нуклеарни програм, извесно је да Саудијска Арабија може у кратком року добити одређени број нуклеарних бојевих глава од Пакистана, а због напретка иранског програма не може се искључити могућност да је то већ и учињено. У случају преврата или пуча екстремиста, те ракете лако могу бити усмерене против “неверничке” вропе. Но и Саудијској Арабији је Иран далеко љући непријатељ од Европљана, те је и ова опасност по Евуропу врло мала. Русија пак, која сматра да је штит усмјерен на смањење њеног стратешког потенцијала, није њиме угрожена. Евентуални стратешки нуклеарни удар на САД копненим ИЦБМ-овима ионако би ишао преко Сјеверног пола, далеко изван дохвата планираних инсталација у еуропском ракетном штиту. Удар на Еуропу такођер не може бити спријечен, јер ИЦБМ-ови искачу из атмосфере и више од 1500 километара на врхунцу своје путање, што је далеко изван дохвата садашњих варијанти ракета СМ-3, а за једину преосталу опцију, пресретање бојне главе у терминалној фази, СМ-3 није оспособљен. Захваљујући сталном развоју својих нуклеарних капацитета, руске стратешке ракетне снаге данас располажу с 299 ИЦБМ-ова с укупно 902 нуклеарне бојне главе, не рачунајући подморничке пројектиле. Више од половине руског копненог арсенала чине нови пројектили Јарс и Топол-М. Али док европски ракетни штит не мења стратешку равнотежу силе, могао би утицати на снижавање прага тактичке ескалације у ограниченом сукобу. Наиме, у таквом случају би уништење изолованих циљева захтевало употребу већег броја пројектила попут Искандера како би се осигурало пробијање кроз штит. Удари би стога били снажнији него је тактички потребно, што би пак захтевало јачи одговор НАТО-а, и тиме почиње спирала ескалације. Стога је разумљиво да Русија негодује, посебно када се узме у обзир да противракетне инсталације могу прихватити крстареће ракете Томахавк које се могу употребити против Русије, без раног уочавања које је случај с лансирањем с мора. Тактичке балистичке ракете, које пресретачи СМ-3 могу уништити, представљају својеврсну противтежу ракетном штиту. Тиме Искандери-М у Калињинграду нису само средство одвраћања, већ и противмера система "Аегис Асхоре". Противракетни штит јесте симптом покушаја САД и НАТО да сузбију Русију, на исти начин на који се сузбијало ширење комунизма из СССР за време првог Хладног рата: окруживањем. То је видљиво и у градњи својеврсног бедема према истоку: иницијатива Балтик – Јадран – Црно море представља прву црту према Русији. Земље које с њом граниче, Пољска и три балтичке државе, интензивно се наоружавају због осјћаја угрожености након рата у Украјини. Но покушаји сузбијања руског утицаја су промашени. За разлику од СССР, Русија нема амбиције за глобалном доминацијом, и Запад је сталним притиском на њу у протеклих десетак година сам од Русије поновно створио непријатеља. Русија у основи жели имати своје двориште под својим надзором, А ширење према својим границама види као изравну претњу безбедности. Сада, с НАТО-овим снагама и противракетним штитом на свом прагу, може се очекивати да ће Русија још оштрије реаговати на активности НАТО-а. Извор: Глобус
