Ослобађање Фалуџе прдставља један од најважнијих задатака у ирачкој борби против Исламске државе. Ипак, оно ће бити потпуно неважно уколико Багдад потоне у секташки хаос и страховладу локалних милиција.
Бројке говоре за себе. Исламска држива убила је 522 ирачанина у области престонице Ирака у последњих месец дана. У првој половини ове године, месечни просек жртава био је 1.081.
То је нарочито застрашујуће када се има у виду да су 2012. године бомбашки напада у ирачкој престоници долазили на око 2 месеца. Већ 2013. године почели су да се догађају на сваких месец дана. Нешто касније, број напада се поново смањио када је Исламска држава заузела Фалуџу и Мосул, па су њени припадници имали важније задатке.
Сада, када су ирачке трупе са коалиционим снагама све ефективније на освајању територије под контролом терориста, ИД се враћа старим тактикама које резултирају великим бројем напада, односно цивилних жртава.
Истовремено, шиитске милиције као што су Асаиб Ахл ал Хак и Сараја ал Салам полако преузимају обезбеђивање престонице од владиних снага, које не само да нису успеле да зауставе нападе, већ су дозволиле присталицама шиитског милитанта Моктада ал Садра да упадну и опљачкају зграду парламента.
Такав развој догађаја довео је и до проблема изван престонице - пораст напада могао би да наведе шиитске милиције које учествују у нападу на Мосул да се врате у Багдад, што би даље ослабило напоре за уништење ИД.
Али зашто је Багдад толико несигуран и тежак за обезбеђивање, када је скоро 50 одсто ирачких трупа стационирано у њему?
Пре свега због величине. Багдад се простире на површини од око 350 километара квадратнних и налази се у средишту мреже осам аутопутева којим бомбаши могу да уђу у град. Безброј мањих путева приступа предграђима око реке Тигар на којој је град саграђен. Приградски рурални делови представљају кључни проблем, јер управо у њима ИД изводи највише напада.
Уз то, град је центар трговине и бизниса, тако да саобраћај не сме да се заустави. Сваког дана, преко милион људи пређе преко 8 мостова који спајају источни и западни Багдад.
Безброј контролних пунктова пружа незнатну заштиту. Уморне трупе - изморене врелином, прашином и досадом - пропуштају већи број возила без претреса, а многи и даље користе нефункционалне скенере за АДЕ-651 скенере за детекцију бомби. Чак и када се потенцијални нападач препозна, корупција може да му омогући слободан пролаз у град.
Како је насиље у тако драстичном порасту ове године, ирачка јавност изнела је нека веома радикална решења, а предавање кључева безбедности шиитским милицијама само је једна од њих. Ипак, оно што се истакло као најразумније јесте хај-тек решење названо "прстен од челика".
Идеја је стара скоро деценију, и базира се на систому за надгледање и технологији која омогућује безбедњацима да иденификују сумњиво возило и возача пре него шти уђе у град, као и да га низом "трикова" упуте у одређеном смеру где има мање цивила и где, чак и ако дође до експлозије пре него што осумничени буде заустављен, неће бити велики број жртава.
Специјалне операције, обавештајни подаци, разумна решења и технологија биће пресудне у заустављању претњи по Багдад. Ако желе да наставе офанзиву на Мосул и задрже милиције под контролом, ирачке власти и њихови коалициони партнери мораће да уложе озбиље напоре и концентришу се на решења као што је "прстен од челика", јер која је поента ослобађања било ког града, ако ће вас оно коштати престонице? Извор: Newsweek.rs
