Правда

За конкурс који су расписали Комесаријат за избеглице и Секретаријат за социјалну заштиту Београда и даље није објављена ни прелиминарна ранг-листа. Кривци су сложене процедуре, велики број пријава, уз које је документација често непотпуна, и то што Хрватска није довољно ажурна у обављању свог дела посла. Конкурс је отворен као део Регионалног програма стамбеног збрињавања избеглица, чији циљ је да стави тачку на избегличку причу у региону и да збрине све оне који још немају свој кров над главом. Конкурс објављен у Београду, на чију ранг-листу се чека готово годину дана, само је један у низу, јер свака локална самоуправа ради за своју територију. - У незивесности смо скоро годину дана. Чекамо да ли ћемо добити стан на коришћење, да више не плаћамо кирију - каже Марко П., родом из Хрватске. - Много пута питао сам у Секретаријату за социјалну заштиту због чега касни ранг-листа, али нисам добио одговор. Јасно је да средства постоје, јер је то новац који су обезбедиле владе других држава на донаторској конференцији. Случај из Београда није јединствен. Слично је и у многим другим градовима. Да застоја има слажу се и у Комесаријату за избеглице, али кажу да они раде најбрже и највише што могу. - Да би конкурс био законит, за сваког пријављеног мора да се провери да ли у земљи порекла, али и у Србији има стан или кућу - каже Иван Гергинов, заменик комесара за избеглице. - Та процедура је веома сложена и траје дуго, посебно када је стигао овако велики број пријава. И много људи је поднело непотпуне пријаве, па и то успорава целу процедуру. Проблем је и то што су многе локалне самоуправе у Хрватској неажурне и споро проверавају имовину прогнаних из ове земље. У Комесаријату објашњавају да се на овај конкурс, у оквиру трећег таласа Регионалног стамбеног пројекта, за куповину 50 сеоских домаћинстава, пријавило 185 породица, за 350 пакета грађевинског материјала у вредности 9.000 евра заинтересовано је 879 избеглица, а за 80 монтажних кућа стигле су 143 пријаве. Највећа гужва је за станове, јер су 2.042 особе или породице заинтересоване за укупно 235 станова у Овчи и 270 станова у Камендину, где могу да добију бесплатно становање са правом откупа. Осим из овог програма, прогнани се збрињавају и средствима из буџета Републике Србије. Током 2015. године из буџета је за интерно расељене потрошено више од 306 милиона динара. Када се на то додају средства која улажу локалне самоуправе, обезбеђено је довољно за 199 грађевинских пакета и 108 кућа. Ту је и 367 финансијских пакета за помоћ при покретању сопственог посла и 149 грантова за уређење домаћинства. За избеглице је, наводе у Комесаријату, у 2015. години из буџета издвојено 229,5 милиона динара, од чега је, уз учешће општина, обезбеђено 297 пакета грађевинског материјала и 436 грантова за помоћ у запошљавању или опремању домаћинства. Статус избеглице у Србији и даље има 35.295 људи. Прогнани и интерно расељени и даље живе у девет колективних центара у централној Србији и осам на КиМ. Право на решавање стамбеног питања имају они који у месту порекла, а ни у Србији немају никакву непокретност - није им обновљена порушена кућа, није враћен стан, нису продали имање и нису купили нову кућу. Приоритет у збрињавању имају станари колективних центара. Извор: Вечерње новости