- Колико јуче у тим деловима Румуније људи нису знали што значи бити на мети, данас ћемо бити присиљени да спроведемо одређене мере да се осигурамо. Исти случај ће бити и са Пољском - рекао је Путин на заједничкој конференцији за новинаре с грчким премијером Алексисом Ципрасом. Он није прецизирао које ће мере Русија предузети, али је инсистирао на томе да није Русија та која је направила први корак, већ само одговара на потезе Вашингтона.

Иначе, нови противракетни систем НАТО-а је средином месеца пуштен у рад у румунском месту Девеселу, а америчке снаге су разместилие ПРО у Пољској на само 250 километара од руског града Калињинграда, што се сматра директном претњом Москви. САД упорно тврди да је постављење противракетног штита усмерено на заштиту Европе од Ирана, али Путин одбацује такво оправдање, јер је постигнут међународни договор којим се ограничава ирански нуклеарни програм.

- Ракете које чине штит лако могу да погоде руске градове. Како то није претња за нас? - упитао је Путин.

Некада савезници, а где су данас Пољска и Румунија?

Сукоби у Украјини довели су до веома лоших односа између Запада и Русије, што се одразило и на Румунију и Пољску. Обе земље изражавају забринутост "због активности Москве у Украјини и на другим деловима периферије некадашњег Совјетског савеза", што је мантра која је на руске границе довела више НАО војника него што је било немачких приликом Хитлерове инвазије 1941. године. Пољска је, шта више, крајем јануара склопила војни савез са Украјином и Литванијом, те је основана заједничка војска под називом ЛитПолУкрБриг, која и званично има за циљ "одбијање руске агресије". С друге стране, Румунија и Русија су биле у сукобу око Молдавије. Молдавија је 1991. године прогласила независност од Москве након чега је избио рат око Придњестровља, молдавске републике насељене претежно руским становништвом. Уз помоћ руске армије која у Придњестровљу одржава мировну мисију, на територији ове републике јула 1992. потписано је примирје, а руска 14. армија остала је у региону у улози мировних снага, заједно са молдавском војском.

Број од око 2.500 војника није превелик, али западни аналитичари присуство руских војника у Придњестровљу упорно називају претњом за безбедност тог региона. Тензије су нарочито нарасле након самита ЕУ у Вилњусу када је одлучено да се парафира споразум о придруживању Молдавије овој заједници. Том приликом, тадашњи румунски председник Трајан Басеску је рекао да је Унија најзад  "прешла реку Прут" и да својим деловањем сада обухвата и "другу румунску државу". Молдавија је виђена као још једна могућа тачка сукоба између Москве и Запада  јер је ова држава потписала споразум о придруживању упркос противљењу Москве. Народно расположење у Молдавији, ипак, не иде на руку Западним планерима, јер је прозападна власт, која се одржава чудном парламентарном коалицијом, константно под притиском демонстрација, а пре неколико дана чак су и истерали НАТО војнике и механизацију који су у Кишњеву покушали да одрже изложбу наоружања Алијансе.

С обзиром да нису прецизиране мере које ће Русија предузети неки експерти тврде да би Русија могла да одговори размештањем ракетних система "Искандер" у Калињинградској области и на Криму, па би на тај начин Пољска и Румунија биле на нишану руских ракета. Као још једна варијанта руског одговора на америчку претњу спомиње се слање руских подморница до обале САД, а такође и опремање бродова и подморница у Балтичком и Црном мору крстарећим ракетама морског базирања "калибар" које имају домет до 2.600 километара. То значи да би те ракете из било које тачке Црног мора могле погодити сваки циљ на територији Пољске и Румуније. Извор: Блиц/агенције/Правда