После краја Хладног рата, на Западу су се усталила два главна погледа на руско-кинеске односе. Према једном, они су рањиви и несигурни јер представљају "везу из погодности", што ће временом пре довести до раздвајања него даљег зближавања. Други поглед истиче стратешке и идеолошке факторе у основи руско-кинеског партнерства, односно чињеницу да обе државе виде САД као могућу препреку њиховим циљевима.
Ипак, ни једно од ова два становишта не прониче у праву природу њиховог односа.
Руско-кинеско партнерство је пре свега стратешко и због тога је стабилно. Оно је комплексно и дубоко укорењено, а промене на међународној сцени од краја Хладног рата, само су зближиле две земље.
Упркос томе, кинески интерес не лежи у формалном савезу са Русијом, нити у стварању анти-америчког блока како се многи у Вашингтону прибојавају. Пекинг се нада да ће одржати односе са Русијом тако да окружење два "гигантска суседа" буде повољно за развој и постизање заједничких циљева узајамним помагањем и сарадњом. Кинески модел представља одличан пример како две супер силе могу превазићи разлике и сарађивати тако да ојачају међународни систем.
Сваки пут у историји, када је Кина улазила у савез са Русијом (царском и Совјетским савезом), то је било краткотрајно јер две земље нису биле ни близу исте снаге. После деценија неповерења које су обележиле комунистичку еру, са распадом СССР-а, билатерални односи су поново нормализовани и успостављени на основи "узајамног поштовања суверенитета и територијалног интегритета, као и немешања у унутрашња питања друге државе".
Пар година после распада СССР-а, разочарани у неиспуњена обећања Америке и Европе, као и у ширења НАТО-а ка истоку, Руси су се коначно окренули Азији. Године 1992. Пекинг и Москва су објавили да постају "пријатељске земље" и да "разлике у друштвеним системима и идеологијама неће утицати на нормалан процес развоја односа".
Од тада, односи Русије и Кине се постепено поправљају и продубљују. Током последњих 20 година, трговина и инвестиције између навеће и најмногољудније земље света скочиле су на незапамћен ниво - 90их је трговинска размена износила око 5 милијарди долара, а до 2014.године скоро 100 милијарди.
Те године потписани су бројни уговори, међу којима је изградња гасовода који ће сваке године допремати 38 милијарди кубних метара руског гаса у Кину. Када се на све то додају пројекти везани за нуклеарни и свемирски програм, железницу и инфраструктуру, јасно је да се односи две земље данас заснивају на сарадњи мултимилијардерских финансијских институција као што су Азијска инвестициона банка за инфраструктуру и Нова развојна Банка БРИКС-а.
Сарадња на пољу безбедности се такође побољшала и Кина је данас један од највећих увозника руског наоружања и главни партнер за развојне и истраживачке пројекте одбране. Заједничке војне вежбе су такође све чешће, а за 2016. годину је најављено "више заједничких вежби него икад".
Уз економске и војне, долазе и политичке везе. Гранични спорови решени су 2008. године, чиме је формално демаркирана 4.200 километара дуга граница и елиминисан највећи извор тензија. Током последњих неколико година, одржани су бројни билатерални састанци на највишем новоу, а само Си Ђинпинг, од када је постао председник, посетио је Русију пет пута, док је Путин у истом периоду услугу узвратио у три наврата.
Упркос напретку на овим пољима, разлике између два суседа и даље постоје, нарочито у спољној политици. Русија је традиционално оријентисана према Европи, а Кина према Азији. Дипломатски приступ такође је различит - Русија је искусан играч на међународној сцени и често и најоштроумније изненади својим дипломатским маневрима, док је насупрот томе, кинески стил доста опрезнији и базира се пре на реакцији него на акцији.
Успон Кине изазвао је осећај непријатности међу одређним политичким круговима у Русији, и све се више говори о потенцијалној "кинеској претњи". Према недавним анкетама, чак 60 одсто Руса је забринуто да ће кинески мигранти на далеком истоку угрозити руски територијални интегритет, а око 40 одто сматра да јака Кина штети руским интересима. Појачана сарадња Кине са бившим совјетским републикама такође је забринула Москву због да опасности од тога да Пекинг шири утицај у суседству.
Истовремено, многи Кинези и даље потенцирају историјске проблеме између две земље, као што је око 1.200.000 квадратних километара кинеске територије коју је Русија анектирала у 19. веку.
Ипак, две земље за сада са лакоћом превазилазе разлике и држе сарадњу у балансу.
То се нарочито показало током украјинске и сиријске кризе. Кинеска позиција према руској улози у ова два конфликта била је толико уздржана да је било потпуно нејасно шта Кинези у ствари заступају.
Имајући у виду заплетеност односа Русије и Кине са САД, да би се разумела кинеска позиција морају се погледати и односи Вашингтона и Пекинга.
Како трговинска размена између Кине и САД износи око 600 милијарди долара, њихово економско партнерство је и више него јако. Ипак, политичари у Вашингтону отворено говоре о претњи успона Кине на војном, економсом и политичком плану. Спорови у Јужном кинеском мору додатно су подгрејали расправу о угрожавању америчких интереса у Азији и кинеском експанзионизму, али конструктивног дијалога још није било. На списку проблема су и Тајван, људска права, слобода медија и трговинска политика.
Уколико се ова спорна питања не реше и САД наставе са стварањем "блок политике" у Азији, односи ће се сигурно погоршати.
Кина, Русија и САД су тренутно у нераскидивом троуглу, а највећа раздаљина је између Москве и Вашингтона, док је најмања између Москве и Пекинга. Кинеско-руски односи су најстабилнији, руско-амерички најнапетији, а кинеско-амерички најпроменљивији. Москва и Пекинг заједнички су против америчке употребе силе у иностранству и "двоструких стандарда" које САД примењују у спољној политици.
Ипак, иако САД сматрају да је пријатељство Кине и Русије усмерено на рушење светског поретка у којем доминира Вашингтон, Пекинг, чини се, уопште не посматра троугао као игру у којој се два актера удружују против трећег. Због тога, нити Русија утиче на америчко-кинеске, нити Америка на руско-кинеске односе, а то је разлог зашто је, барем за сада, формални савез Москве и Пекинга немогућ.
Оно што је сигурно јесте до да руско-кинески односи чине тренутно можда најбољи модел за сарадњу две силе чије партнерство јача владавину међународног права.
Извор: Newsweek.rs
