У финансијској години која је завршена прошлог септембра, америчке четири оружане службе - војска, морнарица, ратно ваздухопловсто и маринци - требало је да регрутују 177.000 људи из групе од 21 милиона Американаца старости између 17 и 21 године. Ипак, ни једна од четири није успела и чак 2.000 људи зафалило је војним резервама.
Мањак регрута представља озбиљан проблем за америчку националну безбедност, нарочито пошто ће према проценама до 2019. године број војника у сталној служби пасти на 440.000 људи што је најнижи ниво од Другог светског рата.
Данас, мање од 1 одсто Американаца је вољно и спремно да служи војску. То је део дуготрајног тренда отуђености америчког друштва од оружаних снага које га штите и заступају.
Од 1973. године, војна служба постепено испарава из "америчког живота". Током 90их 40 одсто младих Американаца имало је бар једног родитеља који је служио у оружаним снагама, а данас их је само 16 одсто и наставља да пада. Почетком 80их 64 одсто конгресмена били су ветерани, данас их је само 18 одсто.
Негативан однос медија према рату у Ираку и Авганистану, у комбинацији са добрим тржиштем рада и конформистичким стилом живота само је продубио јаз. Када се на то додају стандарди образовања и физичке спреме који важе у америчком друштву, способност Вашингтона да се мобилише за рат је под озбиљним знаком питања.
Током Корејског рата, око 70 одсто Американаца између 17 и 21 године старости служило је у оружаним снагама; у Вијетнаму тај број је пао на 43 одсто. Данас, чак и када би хтели, мање од 30 одсто би прошло пријем у војску.
Од 21 милиона младих, 9.5 милиона би пало на академским квалификацијама јер су избачени из средње школе; око 7 милиона би било дисквалификовано због гојазности, кривичног досијеа или тетоважа на глави, рукама и врату.
Остаје око 4.5 милиона Американаца који су способни да служе војску, а од њих је око 390.000 вољно да то и учини. Испод 10 одсто регрута на располагању има факултетску диплому, а више од половине их припада етничкој мањини.
"Највећи број младих Американаца повезује армију са људима који се врате кући сломљени - емотивно, ментално и физички", каже Џејмс Ортиц, директор маркетинга америчких оружаних снага.
Оно што представља највећи проблем по америчку националну безбедност јесте то што ће следећи рат у којем САД буду учествовале вероватно бити крвавији него претходни, јер највећа предност коју је Вашингтон имао на бојном пољу, а то је технологија, полако нестаје - чак и милитантне и терористичке групе као што је Исламска држава данас располажу модерним наоружањем.
Резултат јесте то да Америка можда неће бити способна да, по разумној цени и добровољној мобилизацији, окупи велику армију која би била потребна за озбиљан конфликт. Извор: Newsweek.rs
