Правда

Пише: Предраг Ћеранић Нећемо промашити ни ако наведене активности назовемо наранџастим револуцијама, свеједно, према ефектима које су постигле, црна боја је темељна подлога овим друштвеним потресима иза којих стоји свјетска финансијска елита. Због тога треба поздравити скуп "Паљење Балкана: од Македоније до Републике Српске" који је најављен за 31. мај у београдском Медија центру, а у организацији Центра за развој међународне сарадње.

Сигурно је да ће поменути скуп привући пажњу, не само зато што је предсједник Републике Српске, Милорад додик, најављен као један од учесника, већ што ће на скупу говорити еминентни аналитичари и уредници портала, а који у континуитету указују на безбједносне пријетње којима је изложен централни Балкан. Први значајнији скуп у региону организован је од Фонда за стратешку културу из Москве 2014. године у Бањој Луци, под називом  „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“. Скуп је одржан у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске и дао је значајан допринос гашењу обојеног пламена који је тог љета запаљен у бањалучком парку Младен Стојановић. Да, ради се о истом парку у којем је 14. маја ове године опозиција одржала протест под називом „Ослободимо Српску“, а на којем су доминирале петооктобарске пароле.

Евидентно је да „шарени удар“ запљускује Балкан, „од Македоније до Републике Српске“, што значи да се осјети и у Београду. У Македонији смо могли посматрати његову еволуцију, и можемо констатовати да је сада у поодмаклој фази. У првој се земља жртва обавије мрежом невладиних организација које финансирају стране владе или, у овом контексту незаобилазна, Сорошева фондација Отворено друштво. Купују се медији, атакује се на јавно мњење. Затим се типује на неоствареног, а амбициозног политичара, или више њих, који упорно производе догађаје, што подупире невладин сектор. Не изостаје ни медијска подршка. Када агенти хаоса процијене да је створена погодна атмосфера, грађани се позивају на протесте који се покрећу у таласима. Кореографија је потпуно препознатљива: пиштаљке, транспаренти, музика ... Може се и камповати испред зграде парламента, која и јесте главна мета. Често се користи баналан повод за варницу након чега слиједи сукоб с полицијом и насртај на зграду парламента. Када се парламент освоји, а освојио га је „народ“, створен је догађај од међународног значаја који привлачи свјетске медије, али и стране амбасаде које нуде медијаторе како би се „криза превазишла“. Као рјешење нуде се ванредни избори, прелазна влада, траже се оставке. У Украјини видимо како изгледа када се све заврши. У Македонији је у току посљедњи чин, али због агилности Николе Груевског, Македонија није поклекла. Није ни Република Српска, али ври. Опозиционари су рачунали да им полиција неће правити сметње у протестној шетњи, на којој су инсистирали и поред забране Министарства унутрашњих послова. Ледени израз лица министра Драгана Лукача и пар реченица које је изговорио, одвратио је и најупорније међу њима. Муп Српске ће штитити уставни поредак Републике свим законским средствима. Пароле о народним и свенародним протестима, које су испаљиване из парка опозиционара, неће проћи. Власт се осваја и губи на изборима, а не на улици.

Почело је и у Београду. Не може се оправдати рушење бесправних објеката у Савамалој, али ни намјера агената хаоса који користе тај догађај да поново запале петооктобарски пламен. Скупови о шареним револуцијама, који су у функцији демаскирања скривених намјера креатора хаоса, су хладна вода. Пријеко потребна у ове вреле дане. Извор: Правда