Пресуда је децембра 2014. године донета само на основу изјава потпуно непоузданог сведока, локалног пијанца, који је рекао "да се прича по селу да су они одговорни за ратни злочин над хрватским цивилима који су се догодили 1991!"
Лажни сведок
Ова група осуђена је за "ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима", а према оптужници, злочин је почињен између септембра и новембра 1991. у Трпињи недалеко од Вуковара. Највећу казну добили су Стево Пантић и Милисав Атанацковић (по 20 година), док су остали осуђени на 14, 12 и пет година.
Марио Пантић, син Стеве Пантића, првооптуженог у случају "Трпиња", каже за Информер да је агонија кроз коју пролази десет српских породица из Трпиње, највећег српског села у Хрватској, почела у јулу 2013.
-Пре три године у наше село упали су хрватски специјалци, њих стотињак, блокирали све прилазе и ухапсили десеторицу Срба. Неке су, као мог оца, затекли у кући, друге су покупили са њива и из фабрика. А онда је уследио монтирани процес против њих који је вођен уз помоћ лажних сведока који су своје изјаве темељили на томе "да се причало по селу..." - тврди Марио Пантић.
Он каже да су његов отац и остали Срби осуђени без иједног материјалног доказа, без сведока који су присуствовали догађају и по законима који нису ни постојали када се наводни злочин догодио.
- Оптужени су да су радили против уставноправног поретка Републике Хрватске, иако у време када се наводни злочин десио Хрватска као држава није ни постојала. Сви знају да је овде беснео грађански рат, Срби су само чували своја огњишта. А онда се неко досетио да их прогласи ратним злочинцима само на основу сведочења локалног насилника Драгана Ђурђевића, који је осуђиван за породично насиље и кога су се и рођени отац и син одрекли зато што је кабадахија и алкохоличар. Ђурђевић је пред поротом слагао да је видео мог оца и остале осуђене Србе како одводе хрватске цивиле и ратне заробљенике на непознато место. И тај исти Ђурђевић сада ужива статус заштићеног сведока, материјално је збринут, а поштени мештани Трпиње труну у затвору - прича Пантић.
Уцене и претње
Према његовим речима, и породице осуђених Срба трпе невиђено малтретирање јер их уцењују адвокати који су им додељени по службеној дужности.
- Адвокати их не посећују у затвору нити комуницирају са њима! Али зато зову њихове породице и уцењују их! Траже од нас новац да би се, како кажу, активно укључили у решавање предмета. Када им кажемо да немамо новаца, одговарају: "Како будете плаћали, таква ће вам и одбрана бити". Очајни смо јер за Србе у Хрватској очигледно нема правде! Хрватски суд их без доказа осуђује на максималне казне, док Томислав Мерчеп, осведочени злочинац који је одговоран за смрт великог броја Срба, добије минималну казну од пет година затвора. Једино што нам је остало јесте да се надамо да ће нам помоћи држава Србија. Мој отац има и српско држављанство - каже Пантић.
А Главашу само осам година
Исти суд који је десеторицу Срба осудио на 139 година робије, хрватског ратног злочинца Бранимира Главаша осудио је на само осам година затвора и поред доказа да је директно одговоран за убиство најмање десеторо Срба у Осијеку током 1991. године. Што је најгоре, Главаш је одлежао само три петине казне (око пет година), и то у затворима у БиХ, пре него што је пуштен на слободу марта 2015. године.
Претукли га металном столицом
Поред свих непријатности које сви Срби из Трпиње преживљавају у хрватском затвору, Мирослав Ковачевић је и брутално претучен. Њега је у осјечком затвору металном столицом пребио други затвореник из ћелије. Извор: Informer.rs
