Правда

Пр­ви љу­ди Ср­би­је и Хр­ват­ске на­ја­ви­ли су пре­кју­че у Са­ра­је­ву да ће ди­рект­ним раз­го­во­ри­ма би­ти ре­ша­ва­не пре­пре­ке око пре­го­во­ра Ср­би­је са ЕУ ко­је је Хр­ват­ска за­у­ста­ви­ла твр­де­ћи да Бе­о­град не ис­пу­ња­ва европ­ске кри­те­ри­ју­ме. 

Пред­сед­ник Ср­би­је То­ми­слав Ни­ко­лић је пре два да­на на­ја­вио да ће „у нај­ско­ри­је вре­ме” би­ти одр­жан са­ста­нак на ко­јем ће екс­пер­ти и др­жав­ни функ­ци­о­не­ри раз­го­ва­ра­ти и до­го­ва­ра­ти сле­де­ће ко­ра­ке. 

„Ми­слим да Хр­ват­ска не­ће мо­ћи да оправ­да свој став, та­ко да ће Ср­би­ја нај­ве­ро­ват­ни­је има­ти отво­ре­но по­гла­вље”, по­ру­чио је Ни­ко­лић у Са­ра­је­ву, до­да­ју­ћи да је Ср­би­ја за­ме­ри­ла Хр­ват­ској што је од­мах, на пр­вом по­гла­вљу, по­ка­за­ла же­љу да ука­же ка­ко Ср­би­ја ни­је спрем­на за отва­ра­ње пре­го­во­ра.

На­гла­сив­ши да је по­зва­ла пред­сед­ни­ка Ни­ко­ли­ћа да спор­на пи­та­ња ре­ше за пре­го­ва­рач­ким сто­лом, пред­сед­ни­ца Хр­ват­ске Ко­лин­да Гра­бар Ки­та­ро­вић је ре­кла да би тре­ба­ло де­фи­ни­са­ти оба­ве­зе Ср­би­је за отва­ра­ње по­гла­вља 23. Она у не­де­љу ни­је же­ле­ла да из­но­си ви­ше де­та­ља о то­ме, а ни у ње­ном ка­би­не­ту ју­че ни­су би­ли спрем­ни да за „По­ли­ти­ку” го­во­ре с тим у вези. Од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње ка­да ће би­ти ор­га­ни­зо­ван срп­ско-хр­ват­ски са­ста­нак и ко ће уче­ство­ва­ти у тим раз­го­во­ри­ма, по­ру­чи­ли су да је Колинда Гра­бар Ки­та­ро­вић „све ка­за­ла у Са­ра­је­ву”.

Пре­ма ра­ни­јем оче­ки­ва­њу ше­фа пре­го­ва­рач­ког ти­ма са ЕУ Та­ње Ми­шче­вић, фор­мал­на од­лу­ка о отва­ра­њу спор­ног по­гла­вља мо­гла би би­ти до­не­та су­тра, а то по­гла­вље отво­ре­но до кра­ја ју­на.

Ми­ни­стар прав­де Ни­ко­ла Се­ла­ко­вић ре­као је ју­че да је је­ди­но што оче­ку­је по­во­дом отва­ра­ња пр­вих пре­го­ва­рач­ких по­гла­вља да ће „не­ко уме­ти да це­ни оно што је Ср­би­ја ура­ди­ла на том пла­ну”, а ура­ди­ла је мно­го. Алек­сан­дар По­пов, ди­рек­тор но­во­сад­ског Цен­тра за ре­ги­о­на­ли­зам, ми­шље­ња је да је мно­го то­га већ до­го­во­ре­но иза за­тво­ре­них вра­та и да ће по­гла­вље би­ти отво­ре­но у ју­ну. 

„Ту је би­ло ра­зних ло­би­ра­ња, Хр­ват­ска је бло­ка­дом се­би по­ма­ло пу­ца­ла у но­гу. Ти­ме ни­је по­ка­за­ла ја­чи­ну, не­го сво­ју сла­бост. А та­кве ства­ри се ре­ша­ва­ју би­ла­те­рал­но”, ка­же По­пов, ко­ји под­се­ћа да су од­но­си из­ме­ђу две зе­мље прак­тич­но за­мр­зну­ти у по­след­ње три го­ди­не. Да ли би су­срет на вр­ху мо­гао да ре­лак­си­ра од­но­се из­ме­ђу две зе­мље, та­ко да отва­ра­ње дру­гих по­гла­вља не би ишло та­ко те­шко као што је то слу­чај са по­гла­вљем 23? Је ли уоп­ште са­да­шња хр­ват­ска власт спрем­на на раз­го­во­ре, као што је то би­ла она ко­ју су пред­во­ди­ли Иво Јо­си­по­вић и Зо­ран Ми­ла­но­вић?

Ни че­ти­ри го­ди­не по­сле до­ла­ска на че­ло Ср­би­је, пред­сед­ник Ни­ко­лић ни­је био у зва­нич­ној по­се­ти За­гре­бу, осим што се сре­тао са хр­ват­ским зва­нич­ни­ци­ма на ре­ги­о­нал­ним са­стан­ци­ма.

Ма­да је би­ло не­зва­нич­них на­ја­ва да би по­сле из­бо­ра у две зе­мље мо­гао по­се­ти­ти За­греб, та­кав по­зив из Пан­тов­ча­ка још ни­је сти­гао. Ка­ко „По­ли­ти­ка” са­зна­је, Ко­лин­да Гра­бар Ки­та­ро­вић ни при­ли­ком пре­кју­че­ра­шњег су­сре­та са Ни­ко­ли­ћем ни­је му упу­ти­ла по­зив да до­ђе у би­ла­те­рал­ну по­се­ту. „Сад је ред на За­греб да по­зо­ве Ни­ко­ли­ћа, јер је Јо­си­по­вић ов­де био по­след­њи у зва­нич­ној по­се­ти”, ка­же из­вор, от­кри­ва­ју­ћи на ко­ји на­чин раз­ми­шља­ју о то­ме у др­жав­ном вр­ху.

Под­се­ћа­ња ра­ди, би­ло је то сре­ди­ном ок­то­бра 2013, ка­да је та­да­шњи хр­ват­ски пред­сед­ник обе­ћао по­моћ Ср­би­ји и дру­гим зе­мља­ма у ре­ги­о­ну на пу­ту ка ЕУ, уз тврд­њу да су две др­жа­ве до­шле до тач­ке по­ли­тич­ког са­зре­ва­ња и да су спрем­не да за­тво­ре стра­ни­це су­ко­ба и отво­ре еру при­ја­тељ­ства.

Уме­сто то­га, усле­ди­ле су го­ди­не у ко­ји­ма су ти од­но­си ишли у са­свим дру­гом прав­цу. Нај­пре се зва­нич­ни За­греб по­зи­вао на Ни­ко­ли­ће­ву „про­бле­ма­тич­ну” про­шлост, он­да је „спу­стио лоп­ту” и срп­ски пред­сед­ник је по­зван на ина­у­гу­ра­ци­ју Гра­бар Ки­та­ро­вић, на ко­ју ни­је оти­шао прав­да­ју­ћи то оба­ве­за­ма у зе­мљи. У име Ср­би­је, та­мо је у фе­бру­а­ру про­шле го­ди­не оти­шао Алек­сан­дар Ву­чић. 

Ни­ко­лић се ипак об­рео у За­гре­бу у но­вем­бру про­шле го­ди­не, на са­ми­ту „Бр­до-Бри­о­ни”, а ка­сни­је је на свом тви­тер про­фи­лу на­пи­сао: „Да­ће Бог да се увек ова­ко са­ста­је­мо и да об­на­вља­мо при­ја­тељ­ства и ус­по­ста­вља­мо са­рад­њу.” По­ла го­ди­не ка­сни­је пред­сед­ник Ср­би­је још че­ка по­зив хр­ват­ске ко­ле­ги­ни­це.

Хр­ват­ска је так­тич­ки по­гре­ши­ла усло­вља­ва­ју­ћи отва­ра­ње по­гла­вља 23 у пре­го­во­ри­ма Ср­би­је и Европ­ске уни­је. „Би­ло је мно­го па­мет­ни­је пу­сти­ти да пре­го­во­ри за­поч­ну и он­да пи­ти крв на слам­чи­цу”, ре­као је Жар­ко Пу­хов­ски, а пре­нео Тан­југ.

Про­фе­сор Фа­кул­те­та по­ли­тич­ких на­у­ка у За­гре­бу ка­же да је од­нос Хр­ват­ске пре­ма отва­ра­њу пре­го­ва­рач­ких по­гла­вља Ср­би­је стра­те­гиј­ско и так­тич­ко пи­та­ње и да је у од­но­су Бе­о­град – За­греб о том пи­та­њу стра­те­гиј­ски збр­ка­но не­ко­ли­ко ства­ри. Ка­ко је ре­као, пра­ва хр­ват­ске ма­њи­не у Ср­би­ји су про­блем и на то­ме је Хр­ват­ска има­ла до­брих ар­гу­ме­на­та да ин­си­сти­ра. „Али, при­ча­ти о то­ме да се оп­шта ју­рис­дик­ци­ја за рат­не зло­чи­не мо­же не­ком оспо­ри­ти од­мах је па­ло у во­ду јер се до­бро зна да у уни­ји по­сто­ји пет или шест др­жа­ва, и то је део ме­ђу­на­род­ног ху­ма­ни­тар­ног пра­ва”, об­ја­снио је Пу­хов­ски. С об­зи­ром на то да је јав­но­сти по­знат као ду­го­го­ди­шњи бо­рац за људ­ска пра­ва, редакција Политике је ју­че по­ку­ша­ла од ње­га да до­би­је­ по­ја­шње­ње ова­кве из­ја­ве. Иако је у пр­вом тре­нут­ку то обе­ћао, ка­сни­је се ни­је ја­вљао на те­ле­фон. 

Пре­ми­јер Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић раз­го­ва­рао је ју­че са по­сла­ни­ком Со­ци­јал­де­мо­крат­ске пар­ти­је у не­мач­ком Бун­де­ста­гу Јо­си­пом Ју­ра­то­ви­ћем ко­ји је по­ре­клом из Хр­ват­ске. Они су на­гла­си­ли по­тре­бу очу­ва­ња ста­бил­но­сти за­пад­ног Бал­ка­на као осно­ве на­прет­ка це­лог ре­ги­о­на. Са­стан­ку је при­су­ство­вао и ам­ба­са­дор Не­мач­ке у Ср­би­ји Ак­сел Дит­ман. Ву­чић је за­хва­лио Ју­ра­то­ви­ћу на до­при­но­су уна­пре­ђе­њу ме­ђу­соб­ног раз­у­ме­ва­ња и по­ве­ре­ња у срп­ско-не­мач­ким од­но­си­ма као и на по­др­шци европ­ском пу­ту Ср­би­је. 

Ју­ра­то­вић је по­зи­тив­но оце­нио до­при­нос пре­ми­је­ра Ву­чи­ћа уна­пре­ђе­њу од­но­са у ре­ги­о­ну и ре­као да се за­ла­же да за­пад­ни Бал­кан оста­не у сре­ди­шту не­мач­ке спољ­не по­ли­ти­ке. Ву­чић је из­ра­зио за­хвал­ност не­мач­кој кан­це­лар­ки Ан­ге­ли Мер­кел на ини­ци­ја­ти­ви за по­кре­та­ње Бер­лин­ског про­це­са као из­у­зет­но зна­чај­ном за са­рад­њу и ста­бил­ност у ре­ги­о­ну. 

Ју­ра­то­вић је из­ја­вио но­ви­на­ри­ма да ће пи­та­ње хр­ват­ске бло­ка­де би­ти ре­ше­но у раз­го­во­ри­ма из­ме­ђу две зе­мље те да ће по­гла­вља 23 и 24 би­ти отво­ре­на то­ком ју­на. „Ми­слим да је Хр­ват­ска с пра­вом ис­та­кла пар те­ма ко­је ни­су ре­ше­не. Ме­ђу­тим, при­ступ бло­ки­ра­ња ни­је пра­ви пут”, ка­зао је Ју­ра­то­вић.  Извор: Политика