Правда

Кина је кренула у историјску реформу Народноослободилачке војске која ће, тврде кинески војни стручњаци, омогућити да се у свету поново успостави равнотежа снага која је нестала почетком деведесетих сломом комунизма у бившем СССР-у.

Након што је Министарство одбране САД-а, на основу раније постигнутог договора, обавестило кинеску владу да ће носач авиона Џон Стенис са четири пратећа војна брода, стићи у посету Хонг Конгу 5.маја, из Пекинга је, неочекивано, стигла одбијеница: кинеска страна обавестила је Вашингтон да се споразум и посета отказују те да амерички војни бродови не могу пристати у кинеску луку.

Амерички политички аналитичари одмах су закључили да је таква одлука последица све учесталијих спорова између две државе у Јужнокинеском мору. Непосредни повод за отказивање те посете је тај што се носач авиона Џон Ц. Стенис враћао из патролирања Јужнокинеским морем, где је демонстрирао војну америчку присутност, али и то што је на њему неко време боравио амерички министар обране Ештон Картер.

Том пригодом Цартер је најавио да ће САД појачати војну сарадњу с Филипинима и да ће ускоро распоредити нови контингент војних авиона у тој регији. Чиме је Вашингтон јасно дао до знања да не намерава да препусти Пекингу надзор над Јужнокинеским морем.

Кина је одбацила захтев америчке војске да њихов носач авиона са пратећим бродовима уплови у хонконшку луку, саопштио је данас Стејт департмент.

Та нова кинеска летелица може носити атомску бојеву главу и за њу америчка војска још нема противоружје. Ново чудо кинеске војне технологије, чији лет координира специјални сателит, јер плови на граници између свемира и атмосфере, може летети брзином већом од десет хиљада километара на сат.

Кина је тим успешним експериментом учинила, како тврде амерички војни стручњаци, “дивовски искорак” у трци са САД-ом и Русијом. Ракета која достиже висину од 316 километара испаљена је с полигона на острву Хаинан и део је петогодишњег тајног програма у којему се користе најновија кинеска технолошка достигнућа те најсофистициранија ИТ технологија. Ву Џи, шеф Националног научног свемирског центра, најавио је да ће у следећих пет година Кина сваке године лансирати у свемир по две такве те да ће се ускоро та ракета моћи сигурно вратити на Земљу.

Такође је потврдио да је то још један доказ да Кина успешно реализује део војно цивилног програма освајања свемира. Након што је пре тога успешно испробана, како је описују амерички војни аналитичари, “застрашујуће снажна ракета с нуклеарном бојевом главом”, која, према проценама, “за пола сата може разорити цели Лондон”, јасно је да Кина у многим војним елементима не само да сустиже него и престиже САД. Кина је 2007. показала да располаже оружјем којим може разорити станице у свемиру, па није чудно што су се у Пентагону и Вашингтону упалили аларми.

Председник Си Ђинпинг појавио се недавно први пут у командном центру кинеске војске одевен у војну униформу маслинастозелене боје какву је некада носио утемељивач модерне Кине и војсковођа Мао Це Тунг. Том приликом медији су председника Ђинпинга први пут ословили као команданта кинеске војске.

Говорећи о јединицама 13. групе Армија, Си Ђинпинг је истакао да “Кинези морају ослободити свој ум те да треба да се мењају у складу с временом”. Закључио је стога “како се морају обући нове ципеле за марш по старом путу”.

Нови врховни командант кинеске војске Си Ђинпинг започео је реформе драматичним резовима. Само прошле године демобилизовано је више од 300.000 војника, који су тако остали без посла, а кинеска војска смањила се на око 2,3 милиона војника.

Истовремено, Ђинпинг је укинуо седам великих војних база које су функционисале као држава у држави: имале су своје школе, болнице, хотеле, новине, радијске станице, позоришта, оркестре, балетске и оперске ансамбле… Такође је покренуо и велику акцију против корупције у војсци, у којој је, до сада, оптужен и осуђен 21 генерал.

До сада је кинеска војна стратегија била фокусирана на одбрану од непријатељске инвазије, па је због тога главну улогу имала копнена војска. Та је стратегија наслеђена од времена Мао Це Тунга: био је уверен да се потенцијалног агресора може одвратити од напада једино с пет или шест милиона војника. Стога је Мао увек држао под оружјем милионе припадника копнене војске, а да притом није марио за квалитет њиховог наоружања.

Иначе, због страха од инвазија Американаца, Јапанаца или Руса, Мао такође није допуштао ни развој великих градова тврдећи да би они могли да постану лак плен у нуклеарном нападу. Због такве стратегије Кинези су, по квалитету војне силе, што више не задовољава Пекинг, трећи на свету. Иако имају бројчано највећу војску на свету од 2,285.000 војника те 795.000 цивила, 6545 тенкова, 5048 авиона, 972 ратна брода И 6500 нуклеарних бомби, испред њих су ипак и САД и Русија.

Сједињене Америчке Државе имају 1,477.000 војника, 15.293 авиона, 290 бродова, 7.500 нуклеарних бомби, док Русија располаже с 1,200.000 војника, 8500 тенкова, 4480 авиона и 8500 атомских бомби. Истовремено, Американци имају далеко највећи војни буџет од 690 милијарди долара, следе их Кинези са 130 милијарди долара док Руси троше на војску 64 милијарде долара годишње.

Уместо на квантитет и бројност копнене војске, Си Ђинпинг је заједно с кинеским војним стратезима одлучио да се од сада све снаге усредсреде на развој авијације и морнарице и стварање мање, али супермодерно наоружане и мобилне војске. Тада ће таква војска моћи да испуни нови, велики задатак: уместо фокусираности на одбрану, кинеска војска мора бити способна да интервенише далеко изван својих граница. Или, како је то дефинисао генерал Чен Зоу, Кина мора да се прилагоди светској револуцији ратовања.

Тај процес трансформације мора се довршити, истиче се у Пекингу, до 2020., када ће кинеска војска, процењују у Вашингтону, бити оспособљена за војне операције на Блиском истоку и у Африци. Тако ће Кина изаћи из војне изолације која је започела за моћне династије Минг у 15. веку.

Извор: Telegram.hr