Претпоставља се да би сви људи требало да буду окупљени на истом месту, како би знали када тачно треба да скоче. Под претпоставком да би се сви дочекали на ноге у истом тренутку, заједнички удар би ослободио огромну количину енергије, пише Newsweek.
Део те енергије би апсорбовала обућа, али остатак би завршио у ваздуху и тлу. Приметили бисмо буку попут громогласног аплауза, довољно снажног да пробије ушне опне.
У исто време бисмо осетили подрхтавање тла. Скок свих људи у исто време покренуо би потрес магнитуде између четири и осам, зависно од тога колико би енергије апсорбовала обућа, а колико тло.
Потрес јачине четири по Рихтеру не би изазвао веће последице, преноси Buisness Insider, али јачине осам би сравнио све нестабилније грађевине, далеководе, срушио мостове, искривио пруге, а осим тога би изазвао цунами с таласима вишим од 30 метара.
Али, упркос томе што овакав сценарио звучи погубно, односио би се само на онај део Земље на којем би се налазили скакачи. Остатак света не би приметио никакве веће промене. Извор: Nationalgeographic.rs
