Правда

Пише: Ђорђе Вукадиновић Лепо је то (кажем ово без ироније) што се СНС потрудио да одговори на један од опозиционих приговора да је на изборима гласао и извесни Сретен Бранковић рођен 1872. Испоставило се да је ипак рођен сто година касније и да је у питању погрешно уписан јединствени матични број. (Додуше, остаје дилема како је са погрешно уписаним ЈМБГ бројем уопште могао да гласа, али то је већ друга тема.) Но, много је мање лепо што је тај славодобитни СНС-ов деманти испунио највећи део медијског информативног простора у васкршњем дану – уз вест о премијеровој победи у туцању ускршњим јајима. Најзад, није уопште лепо – и истовремено веома много говори о медијској и политичкој атмосфери у Србији – то што је највећи број грађана Србије за тај случај и тaj опозициони приговор сазнао тек преко овог напредњачког демантија. (Као што о тој атмосфери много говори начин на који је „јавни сервис“ у суботу пропратио велики протестни скуп опозиционих присталица.) Исто тако, није ни мало лепо што, поменути, највећи део српских грађана који се информише преко великих електронских медија уопште не зна за још читав низ врло конкретних примедби до којих је опозиција дошла приликом парцијалног увида у бирачки материјал. И што за њих неће никада ни сазнати, или ће сазнати тек на основу напредњачког одговора на ове примедбе, кад и ако тог одговора буде. Тако, рецимо, ДС конкретно наводи да су истим потписима потписане десетине и стотине бирача у бирачким списковима са бирачког места 1, 2, 4 и 6 из Косовске Каменице, као и да су мењани записницима на бирачком месту 1 у Новом Брду, или на бирачком месту 193 у Лесковцу. Покрајински одбор ДСС и Двери био је још директнији: утврдили су да је у Косовској Митровици на изборном месту број 3 СНС себи дописао 200 гласова, а да је на бирачком месту број 5 у овом граду СНС чашћен са 70 гласова, што се такође, наводно, догађало и у Лепосавићу, као и широм Kосовског Поморавља. У Косовској Митровици на изборном месту број 5 „гласало“ је чак неколико стотина Албанаца које нико није видео да су се појавили на гласању. На бирачком месту број 2 у општини Вучитрн, судећи по списку и потписима, гласало је и десетак Срба из села Гојбуље који се налазе на привременом раду у Норвешкој. На изборном месту број 6 у Косовској Митровици, тврди ДСС, сви који су гласали потписани су једним те истим рукописом. Бизарно делује податак да је, судећи по списку, гласао и извесни Бојанић Јован из Лепосавића који се за то време налазио у болници у Косовској Митровици. (А још бизарније да је, нпр. у Лепосавићу „гласао“ и покојни отац кандидата за народног посланика Горана Богдановића.) Можда и на ове примедбе постоји неки логичан одговор. Мада искрено сумњам, јер да га има вероватно би – као у случају поменутог Бранковића – већ о томе нашироко трубили режимски медијски сервиси. А, с друге стране, свака од поменутих примедби је толико снажна да – уколико би се показала као тачна – озбиљно делегитимише читав изборни процес. И то не само на Косову и Метохији. Једном изгубљено поверење у изборне процедуре тешко се и споро враћа. Логички гледано, највећи интерес да се те сумње отклоне требало би да има онај ко је на изборима најбоље прошао. Не тврдим да је Вучић лично наредио злоупотребе. Део пропуста је вероватно и до аљкаве администрације и неспособних кадрова у бирачким одборима – мада је, ипак, најблаже речено, малчице сумњиво то да су у 99 одсто случајева ове „случајне грешке“ биле у корист власти, а на штету опозиције. Највероватније су ревносни локални СНС прваци покушали по сваку цену да испуне премијеров налог да „жели апсолутну победу на Косову“. Па су се мало заиграли у настојању да се добро покажу и премаше задату норму. Када неко освоји 48 одсто гласова, а његова листа 131 мандат, свакако се не може назвати изборним губитником. Напротив. Али остаје чињеница да је из ових – непотребних – ванредних парламентарних избора Александар Вучић ипак изашао слабији него што је у њих ушао. Јер данас има јачу, љућу и сложнију опозицију и има мање мандата него пре. Но, то се још може савладати и не мора бити фатално. Већи је проблем што ће са сваким даном трајања ове постизборне кризе и са сваким арогантним и бахатим одговором на конкретне примере оспоравања резултата, или критике на рачун чудних одлука РИК-а, премијер и његов тим имати све мање ауторитета и легитимитета. У сваком случају, она чувена „стабилност“, коју су он и мој опонент на страницама „Политике” Владимир Вулетић наводили као главни разлог и аргумент у прилог расписивања ванредних избора, данас је, очигледно, много мања и много даља неко пре 24. априла. Извор: Политика