Секретар одбране САД Еш Картер је у Штутгарту, током председавања церемонији именовања новог шефа Европске команде НАТО, изјавио да ће НАТО бранити своје савезнике од „руске агресије“.

НАТО чека Русију

Картер је навео да је Москва одабрала да се удаљи од интеграција са Западом, али је додао да је Америка вољна да „остави отворена врата ако се понашање Русије промени и уколико се Москва одрекне звецкања оружјем“! – На Кремљу је да одлучи. Ми не тражимо хладни, а камоли врући рат са Русијом. Не желимо да од Русије направимо свог непријатеља – навео је амерички министар одбране. – Али немојте да се заваравате: ми ћемо бранити своје савезнике, међународни поредак заснован на прописима и позитивну будућност коју нам он обезбеђује. Картер се осврнуо и на учестале инциденте између руских војних авиона и америчких војних летелица и бродова. – То је непрофесионално и опасно, због тога што наше снаге и снаге наших партнера имају неотуђиво право да се бране. И зато ове акције стварају опасну ситуацију – изјавио је Картер.

Турски сценарио

У сличном тону нешто раније је говорио и начелник штаба Војне морнарице САД, адмирал Џон Ричардсон. Према његовим речима, маневри руских авиона могу да изазову тактички неспоразум који би могао да доведе до инцидента. Протеклих седмица САД су се неколико пута жалиле на дејства руских пилота недалеко од америчких бродова и авиона који се налазе у међународним водама Балтичког мора. Пентагон је саопштио да је руски борбени авион „сухој-27“ пресрео амерички „РЦ-135“.

Путин игра по правилима

Министарство одбране Русије је тим поводом саопштило да руски авиони увек лете у складу с међународним правилима коришћења ваздушног простора. У Штутгарту је јуче функцију врховног команданта НАТО снага за Европу преузео генерал Кертис Скапароти, досадашњи командант америчких снага у Јужној Кореји. Он је ту функцију преузео од америчког генерала Филипа Бридлава, који ју је обављао од маја 2013. године. НАТО разматра успостављање ротационих копнених снага у земљама Балтика и Пољске, изјавио је Картер. Oн je навео да савезници разматрају могућност слања четири батаљона, што је око 4.000 војника. То су додатне снаге поред 4.200 војника које ће САД, како су одлучиле, упутити у источну Европу у фебруару следеће године.

Путинова идеја

Русија је средином прошле деценије разматрала прикључење НАТО, мешутим, након оштрих противљења руским акцијама у Осетији и Абхазији, Путин је одбацио ову идеју. Председник русије је у разговору са западним медијима неколико пута отворено причао о могућој сарадњи са НАТО. Путин је пре свега разматрао интезивирање сарадње у области борбе против тероризма, који погађаи Русију.

Не вреди лепо

Русија је својевремено након напада на куле Близнакиње поклонила САД споменик у облику сузе, овај период добрих односа САД и Русије био је неуспешан покушај Владимира Путина да успостави ближе односе упркос напорима Пентагона и ЦИА да изазову нестабилност у Русији финансирајући терористичке и исламистичке групе. Путин се коначно окренуо чеченском лидеру Рамазану Кадирову иместо САД и унутрашње поделе решио кроз унутрашњи дијалог, разлог за овакав потез руски аналитичари виде у односу САД према бившем председнику Јељцину, који је због свакодневних покушаја да стекне симпатије запада завршио исмејан и у Русији.

Било би лепо, али Западу

Већ дуже време Јапан одбија прикључење НАТО алијанси, један од водећих аргумената за ово је територијални спор са Русијом. Наиме, Јапан и Русија од Другог светског рата воде спор око Курилских острва које је Црвена армија заузела након завршетка рата у Европи. Јапан страхује да би прикључењем пакту ставио мету на Токију и ризиковао одмазду од стране Русије која интезивно наорушава спорна оства балистичким ракетама. Званичници Јапана већ неколико месеци покушавају да покрену нови дијалог у циљу разрешења и постизања договора о враћању Курилских оства.

Вук у јагњећој кожи

Данашња ситуација у којој САД воде непрестану кампању против Русије у Украјини, Сирији, финансирају терористичке групације и обојене револуције, стављају САД и Русију на супротне позиције. Русија свакодневно води окршаје са исламистичким групацијама на својој територији, упркос сарадњи са САД у Сирији, руски званичници и руководство војске највећу претњу унутрашњем миру виде у експанзији терористичких група попут Исламске државе, која је по речима руског председника, директно основала ЦИА и коју финансирају преко 60 земаља, међу којима већина из редова НАТО и савезника САД. Извор: rs.sputniknews.com