Правда

Заправо, постају очигледне америчке игре у вези плана А, односно прекида ватре и политичког решења у Сирији. Барак Обама има све мање времена да се покаже као "миротворац у Сирији". Потребан му је успех пре новембра, а није му битно шта ће се дешавати након тога. Испоставља се да План Б нема никакве везе са политичким решењем, јер подразумева повећање испорука новца и оружја "умереним опозиционим снагама" које се стално претварају у "не-умерене". Планом Б Американци прикривено прихватају чињеницу да њихови клијенти у Сирији имају веома сумњиве политичке везе.

Кључна тачка овог плана је испорука преносних система противаздушне одбране (МАНПАДС) да би се "умерена опозиција" бранила од ваздушних напада. Америчка политика на Блиском истоку је тако окренула пун круг, и вратила се на исто политичко раскршће на коме се нашла 1986. године, када је "авганистанским борцима за слободу", како их тада Роналд Реган назвао, испоручила противваздушно оружје, што је авганистански сукоб увело у нову димензију.

Имајте на уму да је "авганистанска Интернационала" формирана помоћу америчких (додуше и кинеских) испоруки оружја, била предак Ал Каиде и "духовни деда" терористичке Исламске државе, против које се Америка сада очајнички бори.

Американци су у праву када указују да је Ал-Каида, између осталог, настала и добила материјалну подршку од Саудијске Арабије. Али они намерно заборављају да су они сами створили авганистански исламистички међународни покрет. Америчка политика се зато вратила на исту тачку, са готово истим савезницима, истим идејама и истим незнањем о последицама, али са новом технологијом која је чини изузетно опасном.

ећина главних актера који су укључени у процес америчке политике и пропаганде око Сирије је негирала постојање плана Б, уз напомену да ће, уколико противваздушни системи и буду испоручени, они бити опремљени системом који ће ограничити област њиховог коришћења. Али, иако је негирано постојање Плана Б, непријатан укус је остао. Свако је схватио да план постоји, али да се до сада чинило исувише ризичним да се он обелоодани на вишем нивоу, уместо што је приписан анонимним изворима "ЦИА-е".

Проблем са Планом Б није само тај што ће он довести до дестабилизације целог Блиског истока. Сама чињеница да се ова информација појавила, чак и у циљу пропаганде и вршења притиска на Русију (или барем на Иран и Асада), показује ниво геополитичке неодговорности која данас преовладава у Вашингтону. Тражећи освету, америчка администрација је прешла пропагандну црвену линију, бришући још једну границу у информационом рату, коју је била оклевала да пређе чак и током врхунца сукоба у источној Украјини.

Питање колико далеко ће САД корачати преко пропагандне црвене линије је још у ваздуху. Али морамо имати на уму да неодговорност никада није "локална" - или је нема нигде, или је има свуда. Ми не можемо искључити да гласине о Плану Б постану стварност када озбиљни људи буду расправљали о предности и манама МАНПАДС и осталог наоружања.

Штета је да САД никада нису научиле лекције из историје.Током 1980-их и 1990-их, амерички Стингери нису погађали америчке авионе, већ је исламистичка интернационала напала САД мало касније, 11. септембра 2001. године. Али, то је био значајан ударац који је увео Вашингтон у "зачарани круг" који траје већ шеснаест година и добија нови замах са сваким циклусом.

Талибани су природна деца америчке и саудијске политике према "авганистанској Интернационали", која сада изгледа безазлено у односу на Исламску државу. А ми само можемо да нагађамо каква чудовишта План Б може да створи.

Кључна ствар за план Б је то што америчка политика у Сирији (и на Блиском истоку у целини) постаје хаотична, више оријентисана ка брзим резултатима и много више бескрупулозна. Питање је да ли ће Вашингтон наћи снаге да изађе из зачараног "блискоисточног круга" који је створио.

А простор за руско-америчку сарадњу у сукобима у Сирији и Ираку се затвара. Извор: Курир/Известиа