Гледаоци су иза заштитне мреже, с посебним наочарима помоћу којих виде слику с камере дрона за којег навијају, а око њих су ТВ-екрани с низа камера, преко којих се трка такође прати. "Пилоти" троше недеље и недеље, и по више од 10.000 долара да побољшају мале летелице, јачајући им конструкцију, мењајући моторе, батерије, пропелере и додајући камере.
Трке дронова су још "герилски спорт", мада је ТВ ЕСПН прихватила да их преноси од јесени. Новца је мало, те још нема професионалних "пилота". Мало је трка на којима се може зарадити, као на такмичењу "World Drone Prix", у Дубаију, марта ове године, када је победник добио чак 250.000 долара. Али, то се може нагло променити ако трке квадкоптера привуку масовну публику и спонзоре који би да и ту рекламирају своју робу. Привредник Ник Хорбачевски, оснивач америчке Лиге трка дронова, сматра да ће то постићи ако публика буде доживљавала исто узбуђење као и "пилоти". Тако квадкоптери који се такмиче у његовој лиги и њихови "пилоти" имају ЛЕД осветљење исте боје, те гледаоци могу лакше да прате муњевите маневре, а снимци тих трка су на интернету.
Иако се у трке дронова већ улажу милиони долара, успех је далеко. Подједнако атрактивна квази-спортска такмичења су већ пропадала, тако је професионални пејнтбол на врхунцу, 2005. године, изгледао као сигуран победник, потом је доспео на ТВ ЕСПН, а 2014. године се угасио. ИЗВОР: Б92
