У интервјуу за нови број НИН-а, чије вам делове преносимо, говоре чланови Београдског синдиката Огњен Јанковић и Феђа Димовић. Они отворено говоре о томе да ли раде за Удбу, да ли су државно контролисани - удбашки бенд који каналише народно незадовољство или их плаћају Руси, јесу ли с Путином у вези или кокетирају са Дверима или су савршен маркетиншки план Тадић-Ђилас корпорације. "Не капирају да смо ми људи испод радара. Ми смо класичан пример слободних људи који само говоре шта мисле", кажу и позивају се на слободу, бескомпромисност, искреност и истинитост, колико год да кошта.
Шта кажете на поздраве од Вучића?Феђа: Вучић нас је звао преко неких људи да га подржимо када је долазио на власт, нисмо хтели. Он добро зна ко смо. И ми врло добро знамо ко је он. Требало је само да одиграмо козарачко коло с њим и да та таблоидна стварност у пуном смислу буде остварена.
Огњен: Колико се ова песма тиче њега, толико се тиче и других, он је тренутна... Феђа: ...фаца без лица са чарапом на глави тренутно је навукла његову маску, али маске се мењају, а остаје тај безлични капитал који све покреће. Тако да потпуно је небитно. Наши политичари имају евентуално могућност да нас покраду и то је то. А што се тиче вођења спољне и економске политике, потпуно смо колонијализовани.
Како коментаришете све ово око избора...Феђа: Да премијер каже опозиција врши притисак на РИК, а председник РИК-а је Дејан Ђурђевић, члан председништва СНС? Цесид први даје коментаре избора, а директор Цесида је Марко Благојевић, такође уско повезан са влашћу. И ти, премијеру, сада кажеш опозиција краде изборе! Мислим... то је као Ђура ће ти опростити што те је тукао. Врло добро се зна ко је овде коза која чува купус. Срамота!
Огњен: Доживљавамо материјализацију фарсе. Као неки најбољи уметнички концепт на којем неко озбиљно дуго ради, а они су то направили за 30 дана. Замерају што сте инпут бунта са улице, а није јасно с ким ни против кога?
Феђа: Не бавимо се дневном политиком, причамо о систему, глобалном свету где један одсто људи држи светски капитал. У таквом свету небитно је ко отвара уста и прича лажи, ко је тај демагог који ће тренутно обмањивати народ док се ствари у свету прекомпонују. Ово што певамо није локална прича, на нашу песму реагује регион. Ово су глобалне ствари. Иста прича - дође ММФ, узме ти економску независности и каже колике ће бити плате, пензије, колико отказа, колико држава мора да се задужи, шта све да се приватизује. И ми сада причамо о неком Вучићу, Дачићу, Тадићу и колико су они битни у целој тој глобалној причи. Како их доживљавате, као коцкицу у том мозаику?Феђа: Док год политичари у кампањама добијају паре из иностранства или од тајкуна, одговорни су њима. Не нама. Бесмислена прича. У Америци отворено лобирају фармацеутске куће или нафташи, дају паре својим сенаторима за одређени закон против интереса народа. Овде све се то ваља испод жита, али исто је. Одакле паре за кампање?
Огњен: За 17 година прошли смо разна етикетирања, да смо левичари. Када смо прозивали ДОС са "Говедином" 2001, да смо анархолевичарска група која је за безвлашће, а као нисмо прозивали Слобу, а ми смо настали у време Слобе. Феђа: Имао сам тада две политичке песме од којих је једна била "Слоба тиранин", а друга, као и "Говедина", именом и презименом прозивала је Милошевића и ЈУЛ, и лажну опозицију која и сада постоји.
Огњен: Ми смо музичари и не морамо бити на некој страни. А нема партије, организације, покрета који нису покушали да нас приволе да будемо са њима. Феђа: Кажу - нисте поменули ДСС и Двери, онда сте уз њих. Када смо прозивали Ђинђића у време његове власти, били смо наводно за Коштуницу; прозовемо следећи пут Коштуницу, онда смо за Чеду; када смо прозвали Чеду, били смо за Двери. Е, до ове песме били смо и напредњаци. И нисмо рекли главну етикету - ми наводно радимо за Удбу, државно смо контролисани - удбашки бенд који каналише народно незадовољство. А има и чувена етикета да нас плаћају Руси.
Огњен: Дрндали су нас годинама како смо са Тадићем уско повезани, као Тадић-Ђилас, ми смо савршен маркетиншки план, а не капирају - ми смо људи испод радара. Класичан пример слободних људи који само говоре што мисле. Ми поручујемо: немој да гласаш за коју год партију јер ће да ти среде посао, немој. Живимо време где деци говоре снађи се. Шта значи снађи се? Буди човек компромиса? Немој да будеш искрен и истинит? У томе лежи суштина целе приче. Позивате се на Солжењицина када каже: „Храброст није само војничко јунаштво, заборавили смо на другу храброст, грађанску“?
Огњен: А ко је бољи да дефинише него човек који је прошао гулаг? Ово је наш мали гулаг у коме живимо, ми смо га направили, заплашени. Феђа: Владавина страха, мораш да гледаш с ким седиш и ко ти је иза леђа и ко ће сутра да те поткаже и онда је боље да ћутиш и да причаш о неким другим темама, о спорту и забави. Извор: Блиц
