Искрено, да ли ико "на кеца" може да се сети шта је Фибоначијев низ? Математичари, руке доле. Фибоначијев низ је низ бројева у коме су прва два броја 0 и 1, а сваки следећи збир претходна два броја. Дакле, 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13…
Иако је вековима раније проучаван у Индији, име је добио по извесном италијанском средњевековном математичару Фибоначију, целог имена Леонардо Писано Биголо (1170 – 1250), који је овај низ представио западњачкој науци. Бројеви у низу су уско повезани са златним пресеком и бројем ФИ (13/8 = 1,625, 8/5 = 1,6, 5/3 = 1,67).
Овај низ је веома важан за математику и данас има практичну примену у информатици (конкретно у техникама претраживања и организовања података) али много занимљивије је појављивање у природи, чак и музици.
Збир квадрата бројева било које дужине Фибоначијевог низа је једнак производу последњег коришћеног броја и његовог следбеника, тј: 12 + 12 + . . . + Ф(н)2 = Ф(н) * Ф(н+1) а кроз пример то изгледа овако: 12 + 12 + 22 + 32 + 52 = 5 * 8. Тај овај однос чини "златну спиралу" коју виђамо у галаксијама, шкољкама итд.
ДНК такође поседује сличну законитост, однос висине и ширине је 21:34 (ангстерма). Осим спиралних галаксија и међусобна растојања планета у својим системима одређена су по удаљености претходних планета. Код биљака, гранање, цветање, листање и пупољци. све је повезано са овом законитости. И не само то; неке болести напредују са истим временским интервалима, пчеле увек имају исто поређан број мушких предака, шишарке расту тако... чини се да је Фибоначи неисцрпна тема! Извор: AS/Erudijum
