Пише: Ф. Вилијем Енгдал У ЕУ постоји велики раздор у вези са санкцијама. Велики део земаља жели да обнови везе са Русијом, али постоји и велики притисак из Вашингтона, посебно на Ангелу Меркел. Она доноси такве бизарне спољнополитичке одлуке, да је чак и најконзервативнији гласачи у Немачкој више не подржавају. Дакле, Г7 је организација која постаје све безначајнија за све оно што се заиста догађа у свету, било да је добро или лоше. Имамо и Г20, што је продужена рука Г7, у ствари Сједињених држава, којима моћ опада, па би преко Немачке да наставе притиске на Русију, Кину или друге државе из Г20.
Мислим да има много више смисла шутнути Г7 из Г20, онда остаје Г13 и могуће је доносити много смисленије политичке одлуке. То је оно што Русија тренутно ради, имајући у виду контекст ирационалне економије и сарадње ЕУ и Кине. Сви велики кинески економски пројекти преко Централне Азије иду у Русију. Зато мислим да се Г7 користи као пропагандна алатка у припреми сукоба између НАТО и Кине. Поменули су да су веома забринути зато што Русија не испуњава “Споразуме из Минска”. То је само покушај да се притисак одржава на високом нивоу. Вашингтон, истовремено, распоређује трупе по Источној Европи (Пољској и другим државама). Активира рактене системе, које назива “одбрамбеним”. У Немачкој се постављају нове генерације нуклеарног наоружања. Приближавамо се глобалној нуклеарној катастрофи због погрешних прорачуна. Нема нуклеарног шах-мата како га је Вашингтон замислио. Тако Г7 постаје све неважнија група народа - Канада, Сједињене државе, Британија… Само погледајте њихове економије – распадају се. Ниво дуга Сједињених држава је незамисливо висок. То не могу бити водеће светске нације; то не би имало никаквог смисла. Мислим да је Г7 једна потпуно неодговарајућа структура. Исувише дуго се мувају около и треба завршити са њима.
Из Вашингтона, цео свет изгледао црно-бело, рат-мир. Њима њихов геополитички осећај каже да је потребно изоловати Русију, што није могуће; Кину, такође, треба изоловати… А ово указује на недостатак стратешке дубине код садашњег руководства, на пример код Еша Картера, Секретара одбране… Ово су интелектуалци перолаке категорије, што се тиче разумевања историје и културе. А то ситуацију чини опасном. И мислим да се Русија понаша одлично, да обавља велики посао суочавајући се са свим овим изазовима. Али мислим да Русија треба да уради још нешто – да, на пример, промени Устав из 1990. године, који су диктирали Американци, а у коме је преузет модел Националне банке резерви за стабилност рубље и контролу инфлације. То је директна веза са доларом, а долар је ових дана веома опасан да би се са њим било у вези. Дакле, Русија има много економских проблема, али, са друге стране, мислим да се Русија обавља послове на сјајан начин. А то је позитивно за читав свет.
Нова Обамина специфична партнерства имају за циљ да Кину удаље од одређених трговинских споразума. Покушало са са притиском и сукобима на југу. Током последњих пар година, Кина је достигла жељену сигурност – економску сигурност са поморским земљама које желе њену нафту и низ кинеских производа. Зато је направљена мрежа поморских лука, а НАТО је увео ембарго на поморски транспорт.
Сједињене државе имају проблем јер припремају рат на два фронта, а то је стварно много, чак и за ниво војних техонолгија и опреме какве Вашингтон мисли да има. Та два фронта су Кина и Русија. Мислим да Сједињене државе неће успети. То ће бити период провера и покушаја. Америчка нација је у стању банкротства. То је сада тамо губитничка економија. Своју производњу је пренела у друге делове света, посебно у Азију и Кину у последњих 25 година. Сједињене државе су у великој депресији. Стопа незапослености је висока и износи између 22 и 28%. Основе индустрије су у катастрофалном стању. Војска Сједињених држава мора да купује осетљиву рачунарску опрему из Кине.
Тако, дакле. Али, државе групе Г7 су позване да ратификују Транспацифичко и Трансатланско партнерство. Блесаво је потписивати нешто што је процурило из разних извора. Потписивањем би свака од држава извршила самоубиство. У свету трансатланског трговинског и инвестиоционог партнерства, суверенитет нестаје. Приватне мултинационалне компаније могу тужити европске и друге компаније, које буду потписале споразум. Овим приватним корпорацијама би било дозвољено да спроводе диктатуре над државним владама. И, искрено мислим да су владе и нације и границе важне, као и народи. Важне су ми, такође, моје личне границе и ако неко покуша да их наруши, урадио бих све. Тако је исто и са народима. Народи, нације су важни, веома су важни. А тога су свесне земље БРИКС – Кина, Русија, а и Бразил, до недавног државног удара, пуча против Дилме Русеф. Извор: Катехон
