Правда

У омиљеном листу друге Србије Милићева одбацује било какву сличност њеног списка са списком србомрзаца који су 2014. саставили СНП „Наши” и на ком се нашло и њено име. Истиче да није против руског народа већ недемократских режима и тврди да је једини циљ да „истера ствари на чистац”. ЦЕАС-ов извештај о руској мекој моћи, каже Милићева, треба да покаже да ли је власт у Србији заиста за европске интеграције и демократске тековине отвореног друштва. У „Данасу” је истакла да јој не пада јој на памет да се брани пред онима који је прво „без основа пљују и развлаче кроз блато”, а онда нуде простор за одговор. Пожалила се и да у писању „Политике” и „Правде” о њеном извештају види механизме застрашивања. Није први пут да се осећа застрашеном и угроженом. Када ју је „Политика” назвала НАТО лобисткињом обратила се Савету за штампу и у жалби објаснила да је њен посао у ствари „јавно заговарање” уласка Србије у НАТО. Назив лобисткиња, објаснила је, девалвира њен рад и угрожава јој безбедност. Али сада је уверена да нико није угрожен због њеног списка руских лобиста. Председник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Недим Сејдиновић такође сматра да нема разлога за забринутост оних организација које су на листи ЦЕАС-а означене као блиске званичној Москви, јер Русија у нашој земљи ужива велику популарност. Другим речима, у Србији је лако и лепо бити путиновац, али је храбро бити проамериканац нарочито пронатовац. Јелени Милић је пре три месеца додељено полицијско обезбеђење. У медијима је објашњавала да се осећа угрожено због претњи које махом добија путем друштвених мрежа, као и да су се на појединим порталима појавиле фотографије њене кћерке. Упркос тој непријатности Милићева са сајбер-заједницом и даље дели детаље из пословног и приватног живота, укључујући и породичне фотографије. Иако је осећај угрожености делимично субјективна ствар, необично је да о осећају личне небезбедности говори особа која се, рецимо, налази међу првих шест представника НВО са којима доручкује Ангела Меркел приликом посете Србији. Са немачком канцеларком направила је и селфи који је, наравно, обзнанила на Твитеру и Фејсбуку. Интересантно је да је заједнички именитељ Ангеле Меркел и Јелене Милић – физика. Додуше, с разликама – док је немачка канцеларка студирала и докторирала физику, директорка ЦЕАС-а по образовању је техничар нуклерне физике, смера који је осамдесетих постојао у оквиру београдске Математичке гимназије. Милићева је била и у тиму оних које је прошле године премијер Александар Вучић звао како би се помирио са цивилним сектором. Медији, попут Радија Слободна Европа овај састанак схватају као Вучићев алиби, односно скупљање позитивних поена пред посете званичницима у Бриселу и САД. На сајту ЦЕАС-а пише и да је Милићева „међу најутицајнијим политичким аналитичарима у Србији и региону западног Балкана”. Ипак, у земљи су ретки они који деле њена уверења попут става да је Србија заслужила да буде бомбардована 1999. или да је злочин у Сребреници – геноцид. У њено доброчинство јавност сумња чак и кад на два дана свој стан претвори у уточиште за једну мигрантску породицу из Сирије. Мање због чињенице да се овим потезом хвалила на мрежи, више због тога што не верују у причу о НАТО лобисти меког срца. – Каква игра судбине – главни НАТО лобиста у свој дом прима породицу која је свој дом напустила ангажовањем НАТО-а – само је једна у мору ироничних реакција читалаца на вест о поступку директорке ЦЕАС-а. Али микро подршка коју ужива у народу несразмерна је у односу на количину моћи коју поседује. Њен утицај је већи код западних лидера него код грађана Србије. Одакле Јелени Милић утицај? Заједљиви ће рећи да га је стекла као прва власница кетеринг агенције у бившој Југославији. Али у Србији, земљи која умногоме зависи од страних сила, они који важе за привилеговане саговорнике западних лидера имају велику моћ. А Јелена Милић је свакако једна од таквих саговорника. У Србији директорка ЦЕАС-а и њој слични представљају политичку надкласу, јер је у предности у односу на оне који су на власти. Јелена Милић, рецимо не мора оно што је морао Борис Тадић јуче или што Александар Вучић мора данас – да примењује у народу непопуларне споразуме са Западом, и да стално изнова доказује да је кредибилан партнер. И уз све то, да на власт долази на слободним изборима, уз контролу мисија ОЕБС-а. Извор: Политика/Правда