БКА је ових дана први пут објавио извештај о томе колико кривичних дела су починили сви они који су у Немачкој тражили азил, они који су већ добили азил или избеглички статус и они који су у Немачкој илегално или их немачке власти „трпе” иако би требало да их протерају. Како се у извештају наводи, избеглице или мигранти су у прва три месеца ове године починили око 69.000 кривичних дела, али је од јануара до марта број кривичних дела пао за више од 18 одсто.
Крађе су најчешћи тип прекршаја који чине мигранти (29 одсто од укупног броја кривичних дела), следе фалсификовања, повреда имовине и преваре, међу којима је класификована и вожња у јавном превозу без карте (28 одсто), повређивање других особа (23 одсто), кривична дела у вези са дрогама (6,6 одсто) и сексуални злочини 1,1 одсто.
И премда је БКА навео да „већина миграната није починила ниједно кривично дело”, а портпарол Министарства унутрашњих послова изјавио да извештај показује да мигранти нису „више криминалци од Немаца”, немачки медији, нарочито они конзервативни, искористили су овај извештај, како за обрачун са антиимигрантским политичким струјама, тако и за „анализу” колико је која нација склона криминалу.
И док је либерални дневник „Франкфуртер рундшау” истакао да ће „ксенофоби бити разочарани извештајем БКА, јер убедљиво највећи део дошљака не чини кривична дела”, те да би то могло да „допринесе да се дискусија о миграцији врати у оквире чињеница уместо предрасуда”, конзервативни дневни лист „Велт” је ушао управо у поље предрасуда и стереотипа, покушавајући да сазна која заправо нација највише краде.
„Велт” и још понеки немачки листови кренули су од тога да, иако највише починилаца долази из Сирије, Ирака и Авганистана, статистика БКА указује да су те три највеће групе азиланата, пропорционално својој бројности, процентуално ређе чиниле прекршаје. Насупрот томе, диспропорционално много у односу на своју бројност кривична дела чинили су мигранти из Алжира, Марока, Туниса, Грузије и Србије.
БКА у извештају указује да многи случајеви још немају судски епилог, те да је број од 69.000 миграната тек „оквиран”, али и додаје да су држављани балканских земаља и Грузије били нарочито активни у крађама, провалама и фалсификовању. То је био повод за поједине немачке медије да рачунају колико је која нација већи лопов од неке друге. Узимајући у обзир то што српски држављани чине свега 1,8 одсто миграната, а осумњичени су за 5,5 одсто кривичних дела, док сиријски држављани чине 42,5 одсто новопридошлица, а осумњичени су за 15,3 одсто кривичних дела, Дојче веле је пренео да су Срби девет пута „склонији” криминалу од Сиријаца.
Будући да је Немачка ставила Србију на листу земаља сигурног порекла – због чега српски држављани скоро па уопште немају шансе да добију азил у Немачкој – „Велт” закључује да је „логично сумњати да подносе захтеве за азил како би се у Немачкој бавили криминалом до избацивања из земље”. Наизглед не желећи да Србе генерално оцени као склоне лоповлуку, овај угледни немачки дневник улази у анализу тога који то српски држављани покушавају да добију азил у Немачкој, те оцену о склоности лоповлуку преноси са Срба на Албанце и Роме.
„Београд посматра Косово као део Србије. Косовари могу поднети захтев и добити српски пасош. Додуше, Косовари се у статистици БКА воде одвојено, али ако при легитимацији покажу српски пасош, онда важе за Србе. Типично за албанске и косовске кланове јесте да се баве трговином дрогом и послом с проституцијом, а статистика БКА истиче дела против имовине као најчешћи преступ српских тражилаца азила”, пише „Велт”.
Позивајући се на процене и изјаве истраживачког новинара БИРН-а Слободана Геогиева и новинарке „Блица” Милане Пејић, „Велт” износи тезу да су, осим Косовара, и Роми српски држављани који су склони криминалу, а траже азил у Немачкој.
„На наш упит, БКА, међутим, каже да Роми као засебна група осумњичених нису истраживани”, додаје овај лист, настојећи пак да целу причу стави у немачки контекст, па заправо причом о Србима, Албанцима, Ромима, Грузинима и Африканцима „склонима” криминалу жели да побије немачке десничаре да су за криминал у Немачкој одговорни мигранти са Блиског истока муслиманске вероисповести.
Заменик главног уредника „Велта” Улф Пошарт тако у коментару истиче како су „’супернемци’ видели Сиријце као проблем за земљу”.
„Демагозима су једнако опасно деловали Авганистанци и Ирачани – све, дакле, људи који су расли у културном простору омеђеном исламом. Свака украдена флаша воде, свака гужва у неком избегличком дому узимани су као повод да се оцрне припадници ових нација и исламска религија, која се тамо практикује. Али статистика коју је објавио БКА говори другачије. Сиријци, Ирачани и Авганистанци се у статистикама појављују у мањој размери од њиховог удела у популацији. Предрасуде се више не подударају с тврдим чињеницама истражитеља. Они који су склони паушалним коментарима требало би добро да проуче ову статистику. Диференцијација је прва грађанска обавеза у временима популистичког заоштравања друштвене климе”, истиче Пошарт.
Међутим, ни он ни његови новинари некако нису приметили да су у доказивању тога да су погрешне немачке предрасуде о Сиријцима, Авганистанцима и Ирачанима заправо цементирали још веће предрасуде о Србима, Грузинима и Албанцима.
Извор: Политика
