Правда

Наиме, министарка је, како је и сама првобитно потврдила, бесправно изграђен стан у Булевару кнеза Александра Карађорђевића купила од инвеститора 1998. године, у време кад је радила у „Електропривреди Србије“.

Тада је имала свега 28 година, а просечна плата у ЕПС била је око 5.000 динара, тачније око 150 марака! Истовремено, цена квадрата на Дедињу у том периоду кретала се од 2.000 до 2.500 евра!

Имајући у виду то да се њен стан у папирима води као да има 118 квадрата, а да је она Агенцији за борбу против корупције пријавила да стан има 140 квадрата, јасно је да је министарки требало више стотина хиљада евра да себи прибави луксузну некретнину.

- Стан у згради на Топчидеру купила сам пре 18 година година, 1998. године, својим новцем који сам до тада зарадила - поручила је претходно потпредседница владе. Михајловићева је признала и да до 2003. инвеститор њен стан није завршио и да јој је тражио још пара. Додуше, у међувремену је напредовала, па је у периоду од 2004. до 2007. била члан Управног одбора ЕПС, али су примања људи у УО била око 500 евра. Самим тим, и даље није јасно како је, поред луксузног стила живота, успевала да финансира и наставак градње стана!

Ипак људи из њеног окружења наводе да је радом у ЕПС стекла статус „посвећеног“ радника посебно на пословима који су били везани за сарадњу са домаћим и страним тајкунима. Такође у УО ЕПС је била управо у време када је преко енергетских тајкуна купована струја из иностранства и када је ЕПС оштећен за 50 милиона евра. Зато Курир пита министарку да ли јој је тајкун купио стан, али она ни на ово питање није одговорила.  

- Станови на Дедињу, какав је купила и Михајловићева, у том периоду продавали су се за 2.000 до 2.500 евра по квадрату. То је тад била атрактивна локација - каже Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе Србије. То значи да је Михајловићева за овај стан, према квадратури из документације о легализацији, искеширала између 236.000 и 295.000 евра.

Михајловићева је 1998. године купила бесправно изграђен стан на Дедињу, који се налазио у подручју културног добра од изузетног значаја. Она је надзидала и доградила постојећу зграду без дозволе, а тек 2010. године поднела је захтев за легализацију у општини Савски венац, који је затим прешао у надлежност градског Секретаријата за легализацију, а на крају у њено министарство.

Према закону о легализацији који је сама донела, министарка саобраћаја, грађевине и инфраструктуре Зорана Михајловић легализацију стана од 118 квадрата у најелитнијем делу Београда, на Дедињу, платиће свега 15.000 динара, дакле око 200 пута мање него да га је на време легализовала као бројни други савесни грађани Србије! Према рачуници Министарства грађевине, која се може наћи на сајту тог министарства, легализација стана од око 100 квадрата на територији града Београда некад је коштала око 2,8 милиона динара. С обзиром на то да је министаркин стан и већи од тога, она би, да га је легализовала на време, платила и већу своту, али овако ће, згодно, платити тек 15.000 динара. - Такса са озакоњење кућа и станова до 100 метара квадратних је 5.000 динара, до 200 је 15.000, док је за објекте веће од 300 квадрата такса 50.000 динара - истицала је Михајловићева, додајући и да је овај закон, усвојен 27. новембра 2015, донет како „би се помогло обичним грађанима“.

Афера „легализација“, како сматрају стручњаци, мора бити истражена до краја - Неопходно је утврдити да ли је министарка била у предности у односу на друге учеснике. Односно, да ли је знала да ће бити толика разлика између легализације по старом и новом закону, те да ли је зато толико чекала с легализацијом. Може да буде много моралних дилема. И њен захтев за легализацију је решен брзо, као дланом о длан, што не баца добро светло - каже Владимир Гоати из Транспарентности. Извор: Курир