Правда

Пише: Александар Тихонов Турска безрезервно подржава Муслиманско братство, жели да га оснажи и помоћу њега сруши власт у Египту, коју представља генерал Ел Сиси. Лидер Муслиманског братства Јусуф Карадави након прогона из Египта нашао је уточиште најприје у Катару а затим у Турској. Саудијска Арабија, познати извозник вехабијске идеологије, по природи ствари, требало би да подржава Муслиманско братство, али то није тако. Постоје резерве, Ријад има анимозитет према садашњем руководству организације, око чега не може да се усагласи са Турском. То је разлог зашто изостају заједничке раније планиране акције против Ирана и Египта. Пре скоро 30 година Ал Каида је била веома важан инструмент америчке геостратешке политике, ослонац у слабљењу Русије а уједно и полуга за притисак на Индију, Пакистан и земље Закавказја. Данас идентичну улогу има Исламска држава. Значи, након скоро три деценије, улогу Ал Каиде преузела је Исламска држава, а мало ко помиње да је од самог почетка њен костур чинила Ал Каида. Након извесног времена постало је јасно да је ова квазидржавна организација основана уз подршку САД, Велике Британије, Израела, Саудијске Арабије, Катара и Турске. Обавештајни официри наведених земаља планирали су операције, водили их, давали информације, сателитске снимке, достављали наоружање. Треба се присетити новинских написа у којима су аутори с правом доносили закључак да Исламску државу воде обавештајци, да се ради о организацији без утврђене величине и облика, а опет о огромној територији на којој постоји власт. Без величине и облика су обавештајне организације, и то врхунске. О Исламској држави су се испредали митови, чему је допринело њено неометано „ширење“ сајбер простором. Британски медији, „дежурни“ за ову тему, пласирали су информације да квазидржаву воде бивши обавештајци свргнутих лидера Ирака и Либије Садама Хусеина и Муамера Гадафија. Мит о Исламској држави трајао је све док у Сирију нису стигле руске снаге, након чега је убрзо избило на видело да је Исламска држава инструмент за реализацију геополитичких интереса Запада, Турске, и земаља Залива. Шта је амерички циљ на Блиском истоку? Основни план је фрагментирање овог подручја и стварање неколико посебних сунитских држава од делова Сирије и Ирака, али САД нису заговорник стварање држава у којима би шиити били већински народ. Свака најава стварања државе Курда је претња за Турску, и Турска се томе снажно противи, јер би у том случају вероватно изгубила део територије настањен Курдима. Шта заиста добијају сунити, који на крилима лажне, измишљене исламске доктрине освајају територије, убијају цивиле и извозе нафту преко Турске и Либије? Две сунитске државе, које ће бити у вазалном односу са САД, и у којима ће америчке компаније неометано да експлоатишу нафту. Да ли је случајно да се две пројектоване суни државе, као и курдска држава, налазе на највећим нафтним извориштима? Ипак, главни амерички играч на Блиском истоку и даље ће бити Турска. Да, Турска, спонзор убистава хиљаду хришћана, Јазида, шиита. Турска је главна америчка фигура и на Балкану, првенствено у Србији, на Косову, Македонији и БиХ. Ердоганова замисао је да се од БиХ, југа Србије и Косова направи јединствена сунитска држава. Оно што је сасвим извесно је да се дестабилизација Балкана плански наставља и да се једино захваљујући руској војној интервенцији у Сирији, ратни пламен на Балкан још није проширио. Немогуће је да Меркелова нема информације да Турска ствара претпоставке за исламску државу на Балкану. Постоје противречности у сценарију, али противречности и нелогичности и јесу део стратегије хаоса. Улози су велики. Хаос је приоритет. Гласање у немачком парламенту о геноциду над Јерменима, односно усвајање резолуције под називом „Сећање на геноцид над Јерменима и другим хришћанским народима 1915. године“ у Бундестагу има за циљ да се Турској стави до знања ко је „газда“ на Балкану. Односи Немачке и САД по питању Балкана ће се решити. За САД на Балкану тренутно је најважније „утеривање стада“ у НАТО. Проблеме ствара најављени долазак кинеског председника Си Ђинпинга у тродневну посету Београду. Потписивање билатералних уговора који ће широм отворити врата Новом путу свиле сигурно ће бити привредни замах за Србију, јер се очекују инвестиције у износу од 10 милијарди долара. Управо је Си Ђинпинг био први који је јавно изнео идеју о Новом путу свиле 2013. године. За Американце кинески трговински путеви на Балкану су пожељни колико и руски нафтни токови. Стога ће недремљиво глобалистичко око реаговати. Можда побуном Албанаца на југу Србије? Извор: Фонд стратешке културе.