Правда

Пише: Кирил Губа Напори Анкаре окренути су ка прављењу кримско-татарске националне аутономије у јужном делу Херсонске области. Иако тамо ниче нека врста аутономије кримских Татара, de facto она је под контролом Турске. „Херсон је турска земља“, „Османска империја се поново рађа“ –слогани су на турском и арапском језику који се у последње време често срећу на улицама градова и села у Херсону. У оквиру неоосманског курса Реџепа Ердогана Турска настоји да привуче у своју орбиту утицаја и вазалну зависност територије Северне обале Црног мора. Директни извођач планова Анкаре је екстремистичка организација Меџлис кримско-татарског народа, који је забрањен на територији Руске Федерације. Важно је подсетити да су недавно објављени тајни извештаји Службе безбедности Украјине (СБУ) који сведоче да су лидери те радикалне кримско-татарске организације добијали финансијску помоћ Турске последњих година. У овом моменту тај протурски меџлис у рукама држи власт над земљом која му је дата да је откупи. Већ прошлог месеца постало је јасно да су на територији Херсона кримско-татарски екстремисти већ формирали „владу“ своје будуће националну аутономију и да намеравају да створе сопствену кримско-татарску војску. У том делу Украјине већ постоје парамилитарне формације меџлиса – такозвани „добровољачки батаљони“, чији војници често тероришу локално становништво. Војну помоћ „херсонским аскерима“ (на турском реч „аскер“ значи војник, борац) пружа Турска. То се најпре види према њиховој копији турског војног модела и муницији. Иако званична Анкара тврди да не пружа подршку кримско-татарским борцима, не треба јој веровати. На крају, подршку џихадистима у Сирији Анкара такође одриче, али колоне камиона са турском оружјем и муницијом и даље пресецају сиријску границу. Осим тога, Турска шаље у Украјину своје војне инструкторе, који уче војнике меџлиса. Присуство турских инструктора у више наврата је фокусирано у области Херсона и на линији контакта сукобљених страна у Донбасу. Још једнан елемент турске помоћи „татарској браћи“ је слање у Украјину страних војника. Реч је о томе да огромна већина кримских Татара не жели да напушта своје домове на Кримуз да би постали марионете и топовско месо у рукама Турске. Како би допунили број бораца за „татарску републику“, Турци шаљу у помоћ „истомишљенике“ са богатим борбеним искуством. Међу њима су чланови турске неонацистичке организације Сиви вукови (Boz kurtlar) и исламисти из Сирије, укључујући и терористе из Исламске државе. Кијевска владајућа хунта нада се да ће искористити те фанатике у борби против Донбаса и као провокативни елемент у односима са Русијом, због чега им по убрзаној процедури издаје украјинске пасоше. Активност Турске у Херсону не исцрпљује се подршком кримско-татарским паравојним снагама. Турска проводи меку експанзију у том делу Украјине, тако да је све већа ваздушна и морска робна размена Турске са Херсоном. Повећао се и интерес турских инвеститора и ствара се мрежа сарадње. Самим тим Анкара постепено припаја јужноукрајунску област, али и даље не сугерише њен улазак у састав Турске. Преко утицајне кримско-татарске дијаспоре Турске и пословних људи стимулише се процес татаризације Херсона. Нарочито се води рачуна о финансирању изградње насеља за кримске Татаре. На пример, кримско-татарска дијаспора из Анкаре проводи у Херсону велики пројекат изградње станова и социјалне инфраструктуре на простору од 20 хектара. Та појава представља претњу Русији. Војне присталице „херсонске татарске републике“ већ организују провокације на граници Украјине са Кримом, и то ће радити и даље, можда чак уз употребу оружја против руских граничара. Посебну опасност представља могућност да се на полуоство убаце диверзанти и терористи у виду избеглица или туриста, који би могли да дестабилизују Крим. Следећи правац деловања ових вазала Анкаре је информативно-психолошко дејство на Татаре на Криму да би их навели на антируски бунт. Наравно, Москва веома лако може силом да реши „херсонски проблем“, али то се разматра тек као крајње решење. Јасно је да ће Русија одговорити ако борци меџлиса реше да делују војним или терористичким нападом на Крим. Није искључено да ће одговор Русије бити потпуно уништење „осињег гнезда“ на југу Херсона. Чини се да Анкара жури да пренесе главни фронт геополитичке борбе са Русијом на Херсон. Нико не може да гарантује да неуравнотежени Ердоган у блиској будућности запали баш тај део Украјине и да Херсон неће постати још једна запаљива тачка на свету? Извор: standard.rs