Правда

Пише: Предраг Ћеранић Састао се Карадави и са тадашњим поглаваром Исламске заједнице у БиХ, Мустафом Церићем, својим замјеником у Европском вијећу за фетве. Једна од Карадавијевих препорука била је да се не иде трагом Ал Каиде, односно да треба одустати од оружаног вида џихада и окренути се политичким средствима. Због оваквог приступа Карадавијево политичко дјеловање у Египту подржале су САД током тзв. Арапског прољећа. Резултат је био побједа Муслиманског братства на изборима у Египту и устоличење Мухамеда Мурсија за новог предсједника Египта. Мурсијева владавина била је краткотрајна, од 30. јуна 2012. до 03. јула 2013. године био је предсједник Египта, након чега је дошло до војног пуча, када је власт преузео генерал Ел Сиси. У чему је био проблем? Потпуно одступање од америчке политике, коју је све до доласка Мурсија, односно Муслиманског братства на власт, проводио Египат. Нова власт се окомила на арапске краљевине лојалне Америци, и показала намјеру да изврши промјене у Саудијској Арабији, Катару и У.А.Е. Мурсијев Египат је прокламовао уништење Израела, а када су успоставили везу са Ираном, чаша се, што се Американаца тиче, прелила. Показало се да су идеолошке разлике између Ал Каиде и Муслиманског братства техничке, односно методолошке природе. Услиједио је пуч, хапшење Мурсија, протести које је предводио Карадави, насиље, убиства. Након слома побуне,  Мурси је осуђен на 20 година затвора, а Карадави одлази из Египта. Уточиште је пронашао најприје у Катару, али је убрзо морао побјећи у Турску, гдје га је под заштити узео турски предсједник Ердоган. Карадави, иако у поодмаклим годинама (1926. је годиште), остао је неприкосновени вјерски ауторитет у исламском свијету, а Ердоган га се није одрекао ни када је по налогу Египта Интерпол за Карадавијем расписао црвену потјерницу. Међутим, Карадави је остао камен спотицања између Турске и Саудијске Арабије. Заједничка борба против Башара ел Асада, и заједничка љубав Ердогана и саудијског краља Салмана – Исламска држава, приближила је ставове двојице државника и у погледу Карадавија, односно Муслиманског братства. Договорен је и заједнички наступ према генералу Ел Сисију, који је сада власт у Египту. Договор гласи: Карадави ће се заборавити, а Муслиманско братство ревитализовати, односно инфраструктура сачувати и ојачати, ради продора у Европу и растакања ЕУ, а потом и њеног исламизирања. Краљ Салман већ се похвалио да је „убризгао“ донације вехабијским енклавама које долазе из структуре Муслиманског братства и да ту организацију преузимају његови људи, тј. рођаци, те да су приоритет БиХ и Косово. У том контексту треба посматрати непримјерене политичке иступе исламских поглавара у региону. Хусеин Кавазовић, поглавар Исламске заједнице у БиХ, након четворедневног боравка у Египту, који се иначе сматра колијевком Муслиманског братства, почео се понашати као типичан босанскохерцеговачки политичар, који запаљивим говорима настоји придобити бирачко тијело. Србе је назвао власима, почео је дијелити пацке политичарима у Бања Луци и Београду, најавио да ће Бошњака у БиХ за десет година бити 60%. Нови муфтија србијански, Абдулах Нуман, сасвим непотребно, изјавио је да треба укинути Републику Српску. Очито је да саудијско-турски (политички) ток мора проћи прво кроз Балкан.