Правда

Јуче је у свом стилу на твитер налогу поручио овом дипломати да позове америчке специјалце да га ухапсе и спроведу у амерички затвор Гвантанамо јер би га тамо „лакше ућуткали”. Оваквим порукама лидер радикала као да је бацио рукавицу не само Скоту него и Вучићу, који је пре неколико дана поручио да овакве изјаве неће бити допуштене ни Шешељу ни било коме другоме. Неки су после Шешељевог иступа очекивали можда и демарш из америчке амбасаде, али уместо тога Скот се пожалио Дачићу, изразивши уверење да ће се Влада Србије „оштро супротставити и борити против ове штетне реторике” која превазилази дипломатске стандарде. Зашто је изостала оштрија реакција из америчке амбасаде? Упућени у дипломатске односе тврде да је Шешељ својом изјавом заправо нарушио обичајно дипломатско право, али да тиме није повређена Бечка конвенција, која регулише статус дипломата. То је и разлог што САД нису, како се тумачи, упутиле демарш српској влади. Шешељ је, подсетимо, на првој седници новог парламента 3. јуна, када се повела прича о утицају на изборни процес и Републичку изборну комисију, рекао и да се „Скот умешао напредњацима у управљање државом” и поручио: „Немојте оптуживати Двери или ДСС да су утицали на РИК, јасно је ко је утицао. Кајл Скот!” На ове Шешељеве оптужбе упућене на рачун америчког дипломате реаговао је затим мандатар Александар Вучић приликом боравка у Суботици минулог петка, наводећи да не може да буде дозвољено ни Шешељу, нити било коме другом да се тако понаша. Међутим, Шешељ је истога дана на свом твитер налогу записао: „Вучић је данас рекао да ми више неће бити дозвољено да дајем изјаве о америчком амбасадору Скоту. Да видимо ко ће ми то забранити.” Поред тога, он је навео: „Вучић не сме да елиминише Скота тако што ће га прогласити персоном нон грата. Мој пријатељ Доналд Трамп ће га опозвати чим преузме власт.” Иако су неки оценили да је амерички амбасадор заправо затражио да се умири српска скупштина, што би се даље могло тумачити и као мешање у унутрашње ствари, Иво Висковић, професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Берлину, истиче да је Скот „иступио против штетне реторике, онога што се обично назива говор мржње у политичком жаргону и против чега се мора реаговати”. Не можете, како додаје, човека осудити због нечега што је рекао, али га можете политички осудити и дисквалификовати. „Амбасадор, наравно, није само личност. Он је представник једне земље у другој земљи. Ако се он на неки начин малтретира, омаловажава или вређа, тиме се доводи у питање и част његове земље”, наглашава Висковић, уверен да политичка реторика коју смо недавно чули од стране Шешеља није нигде пожељна, поготову не у парламенту земље која жели да гради демократске и европске вредности. Према његовом мишљењу, добро је што је Вучић реаговао на ту изјаву, „јер је, на неки начин, дужан да штити стране дипломате”. „Влада увек има ту обавезу”, наглашава он. Кад је то тако било, да ли се онда могао очекивати и амерички демарш властима у Београду? „Да су проценили да је то толико опасно и неприхватљиво да се мора реаговати на такав начин, они би то тако урадили. Проценили су, међутим, да је довољно да се изрази јавно незадовољство и да се не иде даље од тога, како се не би погоршавала ситуација у односима без потребе”, сматра Висковић. И стручњак за дипломатске односе који није желео да га именујемо оцењује да је очигледно да САД не желе ремећење односа. „Демарш није упућен због жеље да се не чини ништа што би прејудицирало било какво нарушавање односа. САД, дакле, не желе да ’сигнале’ претворе у узрок погоршања односа, него само изражавају забринутост због тога што се то сада дешава. Изражавају и очекивање да ће, када се образује влада, такви догађаји, попут Шешељевог иступа, бити незамисливи”, каже он и додаје да „овај случај” не уређује Бечка конвенција, већ да то спада у домен обичајног дипломатског права. „Представници у парламенту су заштићени имунитетом у исказивању свог мишљења. Можете осудити оно што је речено у парламенту, али не и некакве радње. Ако би се то наставило, онда би се могло говорити о угрожавању достојанства дипломате (о чему говори Бечка конвенција). Ако хоћете ексцесне ствари, онда ћете реаговати тако да ексцес изазовете”, каже дипломатски извор, уверен да се не жели драматизација случаја, јер се полази од тога да је температура повишена због формирања владе, чији ће правац онда бити битан. Иначе, према Бечкој конвенцији, дипломате су веома заштићене. Тако се у члану 29 тог документа наводи да је држава дужна да страног дипломату третира са дужним поштовањем и да предузима све разумне мере како би спречила наношење увреда његовој личности, његовој слободи или његовом достојанству. Извор: Политика