"Имали смо један заједнички интерес - дугорочни мир и стабилност и бољу економску сарадњу. Ми јесмо заиснтересовани за сарадњу са Хрватском. Имамо нерешене проблеме међу којима је и  проблем граничне линије. Идемо одмах да формирано радна тела, ако не можемо то да решимо идемо пред институције. Колико година решавамо сукцесију? Имамо споразуме још из 2001. о сукцесији. Неколико смо ДКП-ова поделили. Никад нисмо отворили ни питање привредних друштава, никад нисмо отворили ни питање дугова", прецизирао је премијер. Вучић је нагласио да стално постоји тензија око питања несталих, питања прошлости и да би то требало решити. "Требало би да више разговарамо, покажемо више поштовања једни порема другима. Требало би, како волим да кажем, "да Срби уђу у ципеле Хрвата и Хрвати у ципеле Срба", казао је премијер. На питање новинара јесу ли Буњевци у Војводини Срби или Хрвати алудирајући на изјаву Војислава Шешеља деведестих који говорио како су то Срби католичке вере, Вучић је рекао: "Свако се у нашој земљи и по Уставу изјашњава онако како жели. Ми имамо значајну хрватску мањину баш у околини Суботице и бићемо сутра у Таванкоту и Суботици. Али имате и буњевачку мањину и неке друге. Свако се изјасни онако како жели. Код нас можете да се изјашњавате и као Србин и као Влах и као Румун, како год хоћете". Премијер је говорио и о заступљености хрватске мањине у парламенту. "Ми смо о томе разговарали више пута. Постоји закон, који мислим да је добар по том питању, иако долази до злоупотреба. Имате Србе који се кандидују као припадници мањина да би ушли у парламент. Суштина је да код нас имате такозвани природни праг од 0,4 одсто. Дакле, 15 до 16 хиљада гласова, у зависности од излазности, је довољно да увек будете у парламенту, што мислим да је апсолутно фер. Сад је ту проблем што имате Хрвата укупно на нешто мало већем нивоу од тог процента... и било који део да гласа, а не за мањинску странку, онда не би био ту", рекао је премијер и додао: "Али ми смо спремни да отворимо сваку врсту питања и сваку врсту разговора али то мора да буде једнак однос према свим мањинама. Хрвати нису ни близу највеће мањине у Србији. Имамо и Мађаре и Бошњаке и припаднике других мањина који су бројнији од хрватске мањине што није случај у Хрватској, где су Срби ипак најбројнији." Вучић је истакао да Влада Србије није задовољна повратком Срба у Хрватску. "Ту се никад нећемо сагласити. Када причамо о акцији Олуја, 99 одсто Хрвата ће то славити, а 99 одсто Срба ће бити тужно". Говорећи о повратки Срба у Хрватску Вучић је изјавио да многи Срби неће да се врате, али да хоће да поврате своју имовину. "Хоће старци да се врате, али струју не могу да добију по годину, две. Питаћете ме шта је са уџбеницима за Хрвате. Ми смо то решили, али смо каснили и нећу то да избегавам", додао је премијер. На питање "Господине Вучићу, јесте ли поносни на Ваш властити политички али и ратни пут?", премијер је рекао:   "Ако сте мислили то око Хрватске да ме питате за некакав ратни пут, ја тад нисам имао ратни него политички пут. Ишао сам и говорио оно што сам мислио у том тренутку. Да ли је увек све било најисправније? То не могу да вам тврдим али сам био уз свој народ". Говорећи о питању несталих, Вучић је рекао да је Србија спремна да по том питању веома озбиљно и одговорно ради. "Мислим да је важно, како сте ви рекли, због свих породица. Мислим да је важно и због српских и због хрватских породица." Вучићу је постављено и питање "како је  са ЕУ и Хрватском решено питање међународне јурисдикције Србије за ратне злочине на простору бивше Југославије?" "Слушајте, ми да немамо такав закон, ми не бисмо могли никога да ухапсимо, ни ко је починио злочин у Сребреници. Али кад причамо о томе ви не кажете, такође, да ми и дан данас не знамо који се све Срби налазе на оптужницама у Хрватској па су ти људи ухапшени и када иду у Црну Гору и било где друго. Ја сад не причам о преговорима са Европском унијом. Говорим о суштини. Овакав закон какав ми имамо има 11 или 12 земаља Европске уније. То не може да буде услов ЕУ, да се каже да је то супротно правилима и пракси ЕУ", рекао је премијер. Вучић је нагалсио да мисли да је важно да се поглавља отворе. "Ако се отворе, отворе, ако се не отворе, ми ћемо и даље да гледамо да градимо што је могуће боље односе са Хрватском билатерално. То зависи од Европске уније, нама су руке ту везане". Он је рекао да се нада да је то питање са ЕУ и Хрватском решено. "Видите, ми нисмо разговарали о тактичким и дневно-политичким стварима. Ми смо разговарали напорно и озбиљно о суштинским стварима и мислим да ће ово бити један од најзначајнијих споразума који су Србија и Хрватска икада потписале. Мислим да је много добро воље показано и мислим да ће то да буде један добар, одличан темељ за све будуће споразуме и да ће остати у историји уписан овај споразум". Говорећи о међусобним улагањима и инвестицијама премијер је рекао: "Срби би вам одмах рекли: То је зато што Хрвати неће да пусте Србе да улажу на њихову територију, што сам сигуран да негде има истине, а и да негде нема истине. Тако да је то негде пола-пола. Има негде и нашег недовољног знања, а има негде, чињеница да Хрвати из различитих разлога теже подносе српско присуство него што Срби подносе хрватско присуство. Ја сам веома задовољан чињеницом да имамо доста инвеститора из Хрватске, да су нам и највећи трговинси ланци из Хрватске. Са тим немамо никакав проблем. Мислим да, све док послују у складу са законом, а то чине, имамо велики број фабрика чији су власници Хрвати. За нас је Хрватска један од најзначајнијих спољно-трговинских партнера. Ту сарадњу, мислим да можемо да увећавамо у будућности и по питању туризма и услуга и многих других ствари, али за то је потребна другачија политика и другачије емоције". Он је истакао да је је циљ сутрашњег споразума и боља економска сарадња. "Све ове политичке теме о којима ми говоримо, оне су 'кондицио сине ква нон' успешне и боље економије. Видите, Србија ће ове године имати раст око 2,6-2,7 уколико не буде проблема са кукурузом, пшеница је одлично. Све друго су већ предвидљиви бројеви. Следећу годину очекујемо, ако са Железаром буде све у реду, и после посете Си Ђинпинга сада, очигледно је да би то тако требало да иде, мислим да ћемо ићи на готово четири одсто раста, што је велики раст. Мислим да је ту шанса и Хрватске да заради више, али и шанса Србије да повезујући се са Хрватском буде ближе Европи. То је вин-вин ситуација и за једне и за друге, да ми имамо чист рачун. Ја не мислим да се љубим ни два, ни три, ни пет пута са Колиндом Грабар Китаровић. Сигуран сам да ни она то не мисли, нити то било кога од нас интересује", закључио је Вучић.

Колинда за РТС

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић жели да предстојећи сусрет са Александром Вучићем буде историјски, јер тврди да је мотивисан обостраном жељом да се учине конкретни кораци да се две државе приближе. Сусрет ће бити искрен и није га иницирала међународна заједница, каже Грабар Китаровић. Тврди и да канонизација Степинца не представља рехабилитацију усташтва, те да није уперена против српског народа, а кад је реч о блокади Србије на путу ка ЕУ, ње, објашњава, није ни било. У интервјуу за РТС уочи сутрашњег сусрета с премијером Александром Вучићем, она каже да је у овом тренутку немогуће предвидети колико ће бити лако или тешко решити спорна питања, али, наводи као пример, да ће се трудити да питање границе реше заједно, а ако то баш не буде могуће, наводи да ће се две стране обавезати се затраже помоћ међународних фактора. И друга два важна питања, мањина и несталих, потребно је што хитније решити, јер у интересу су обе земље, али и добросуседских односа, навела је Грабар Китаровић. Није се, међутим, сложила с опаском да српска национална мањина у Хрватској теже решава нека животна питања него остали грађани Хрватске, јер, како каже, многим грађанима су нека важна животна питања тешко решива, а то није проблем националности нити односа према мањинама, већ уређења државе. Грабар Китаровиоћ негира да је Хрватска покушала да блокира Србију уотварању поглавља, објашнавајући да је њена држава само инсистирала на пуном испуњавању критеријума за приступање ЕУ, како копенхашких и мадридских тако и критеријума из асоцијације и придруживања. "Наравно, билатерална питања како смо то аргументовали када је Хрватска била држава кандидат, не могу бити услов за цланство. Држим да паралелно уз процес приступања Србије ЕУ, можемо да решавамо наша билатерална питања", навела је Китаровић. На опаску да је након уласка у ЕУ приметан процес рехабилтације усташтва у Хрватској, Грабар Китаровић тврди да је реч о изолованим случајевима, а кад се говори о процесу канонизације Степинца, тврди да ту не постоји нити један елемент рехабилитације усташког режима. "Кардинал Степинац је симбол страдања хрватског народа под комунизмом. Усташе су га сматрале противником, Гестапо га је сматрао непријатељем. Комунистицки режим га је оптужио као непријатеља народа, као клерофашисту. Страдао је јер није хтео да се одрекне своје вере и својих уверења", каже Грабар Китаровић, додаје да има и безброј сведоцења да је Степинац спасавао Јевреје и Србе, те закључује да "о ни на који начин није упрено против Србије, ни против српског народа,  ни против Срба у Хрватској". Сутрашњи сусрет с Вучићем, каже, очекује сасвим искрено, верује да у намери да се реше крупна спорна питања између две земље неће бити усамљена у Хрватској, јер је то, како наводи, у националном интересу, али и обостраном добросуседском, а о свом музичком укусу и наклоности према Марку Перковићу Томпсону каже - то је само у оном делу који се односи на здрав патриотизам. "А ако слушам Томпсона то не значи да одобравам било какве поздраве из прошлости као што је 'За дом спремни' или било шта што се аргументује Томпсоновим песмама, где нисам видела доказе", закључила је Грабар Китаровић.  Извор: Мондо/Танјуг