Правда

Они додају да је пред Србијом и даље низ отворених питања које Хрватска, Бугарска, Румунија, али и балтичке земље, када је реч о осталим поглављима могу стављати на дневни ред током процеса преговора и успоравати га.

Саговоници наводе пример Црне Горе које веома брзо отвара поглавља, и наводе да је у њој потпуно дргачији политички став, јер се Подгорица дистанцирала од Москве, увевши јој санкције Русији, и самим тим себи омогућила брзо отварање врата и ЕУ и НАТО.

Хрватска се са отварањем поглавља 23 сагласила као последња од 28 земаља чланица, које су то претходно учиниле. То заправо значи да Загреб више не блокира Београд на путу ка ЕУ. "Амбасадор Хрватске је на почетку састанка доставио писану сагласност за отварање поглавља, а након тога постигнут је договор амбасадора 28 чланица да отворе поглавље у преговорима са Србијом", рекао је портпарол задужен за економска, финансијска питања и спољне послове Савета ЕУ Франсоа Хед након седнице Комитета сталних представника (ЦОРЕПЕР).

Јосип Јуратовић, посланик немачке Социјалдемократске партије у Бундестагу, каже да му је изразито драго што се Хрватска сагласила да буде отворено поглавље 23 у преговорима Србије са ЕУ. "Доношењем одлука да се отвори поглавље 23 говори о томе да је дошло до формулације прихватљиве свим странама којим су хрватски увјети уврштени у преговарачки процес, чиме је Хрватска влада прихватила чињеницу да ће отварањем поглавља лакше ријешити отворена питања са Србијом", истиче саговорник.

Јуратовић, који је у понедељак у Београду разговарао са српским премијером Александром Вучићем, указује да је овим отварањем поглавља Србија "направила велики корак на путу интеграција у ЕУ, за који Србија и земље у регији немају алтернативу, а који уједно значи мир и просперитет целог Западног Балкана".

Тања Фајон, посланица групе социјалиста и демократа у Европском парламенту, наводи да "свакако" поздравља договор који је са Хрватском постигнут.

- Европска унија не би никада смела да буде полигон који се користи за решавање билатералних питања или нерешених питања из прошлости. То је у неку руку и одраз неразумевања идеје ЕУ. Мислим да сви тежимо ка уједињењу, слози и солидарности, не ка наглашавању разлика и надмоћи. Волела бих да се поглавље 23 што пре отвори и да Србија снажним кораком закорача према усвајању правне тековине на овом подручју. Мислим да је абсолутно логично и више него јасно да је како Европи тако и региону Западног Балкана потребна јака и успешна Србија, где владају право и закоње и где се поштују темељна људска права. Због тога сам убеђена да Србију треба на том путу подржати, а не спутавати, констатује саговорница.

Фајон наглашава да је као известилац из сенке своје политичке групе у ЕП наставити да делује "у правцу да се убрза пут Србије према ЕУ, међутим понављам да у великој мери то зависи и од динамике којом Србија спроводи реформе и унапређује законе".

Кнут Флекенштајн, члан Спољнополитичког одбора ЕП, такође подржава отварање поглавља. Он подсећа да су поглавља 23 и 24 "веома важна за цео процес придруживања ЕУ, па је потребно да буду отворена на почетку преговора". Извор: Данас