Седницу ће, како предвиђа регулатива, до избора новог руководства водити најстарији посланик, коме ће у раду помагати по један најмлађи са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.
Најстарији посланик у новом сазиву је Драгољуб Мићуновић из ДС, рођен 1930. године, а најмлађи - са листе СНС Ивана Николић и Огњен Пантовић, рођени 1989. године, на листи СПС-ЈС Стефана Миладиновић и Марија Јевђић, које су рођене 1981. године, на листи СРС Александра Белачић, која је рођена 1986. године, на листи ДС Радослав Милојчић (1984), на листи "Доста је било" Ана Стевановић, такође 1984. годиште... Седница ће почети потврђивањем 250 мандата, на основу уверења о избору за народног посланика и извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима. Парламент се сматра конституисаним потврђивањем мандата две трећине народних посланика, каже Устав Србије. Након доношења одлуке о потврђивању мандата посланици полажу заклетву: "Заклињем се да ћу дужност народног посланика обављати предано, поштено, савесно и верно Уставу, бранити људска и мањинска права и грађанске слободе и по најбољем знању и умећу служити грађанима Србије, истини и правди". Поред потврђивања мандата, избора председника, потпредседника и генералног секретара, на конститутивној седници се по правилу врши и избор чланова радних тела Скупштине Србије и избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама. Предлог кандидата за председника Народне скупштине подноси најмање 30 народних посланика, а тај предлог треба да садржи име и презиме кандидата, назив изборне листе са које је изабран, име и презиме представника предлагача, образложење, биографију и сагласност кандидата. О предлогу кандидата за председника отвара се претрес, након којег се утврђује листа кандидата, а потом пре приступања избора посланици одлучују да ли ће се гласати јавно или тајно. За председника Народне скупштине изабран је народни посланик за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика. У Скупштину Србије је након избора одржаних 24. априла ушло 12 листа, од којих је листа око СНС освојила највише - 131 мандат. Следе СПС-ЈС са 29 мандата, СРС 22, ДЈБ 16 мандата, колико и ДС, коалиција Двери-ДСС има 13, као и коалиција ЛДП-ЛСВ-СДС, СВМ четири мандата, листа Муамера Зукорлића два, СДА Санџака два мандата, док ће по један мандат имати Зелена странка и Партија за демократско деловање. Очекује се да неће сви посланици који су добили мандате и остати у посланичким клупама, будући да ће велики број њих заузети позиције у Влади Србије и другим државним органима. У том случају њихови мандати се додељују првом следећем кандидату на изборној листи коме није био додељен мандат - припаднику исте политичке странке. Извор: Танјуг
