Културна реформа под називом "Хрватска може боље" свој епицентар имала је на Тргу бана Јелачића у Загребу, где су ученици, наставници и професори с главне бине поручили да "не желе да буду таоци владајућих политичких елита и да хоће школе из којих ће излазити образована и слободномислећа деца". На препуном Тргу бана Јелачића демонстранти су затражили да се настави реформа школства која је, тврде, застала због политичких притисака, као и да се за спровођење те реформе осигурају материјална средства. Од Хрватског сабора траже да једногласно донесе закључак о подршци реформи, тиму и моделу. Предводник протеста, како наводи Јутарњи лист, јесте Борис Јокић, докторант психологије с Кембриџа, који је на челу 'експертске радне групе' већ успео да придобије на стотине очајно плаћених просветара. Циљ је двотрећинска подршка у Сабору. Министру науке, образовања и спорта Предрагу Шустару дат је ултиматум да за два дана прихвати реформе или да поднесе оставку. Борба за реформу отворила је нову рунду између старих противника, левице и деснице, која се води од политичке сцене до коментара на медијским порталима. Левичари тврде да је реформа водиља напретка за друштво знања и слободомислећих појединаца по мери 21. века, последња линија одбране од продора конзервативизма, затуцаности, повратка у доба кад се веровало да је Земља равна плоча. Десни, пак, тврде да курикуларна реформа није национална реформа образовања него "кукурикуларна", срачуната да уништи државотворност, отрује национални идентитет, одведе друштво у пропаст, и прошири "просрпску и прокомунистичку мисао". Десничарима сметају термини као што је "постјугословенски рат", затим промена лектире, као и градиво из књиге за историју. Јавили су се и ветерани рата у Хрватској, који су изразили своје огорчење што их нико, "макар из пристојности, није контактирао". Они бесне и због поглавља "Други светски рат у Југославији", јер би по њима то требало да се зове "Други светски рат у Хрватској", јер се тиме "негира да је Србија била агресор". Овакви неонацистички испади владајуће структуре у Хрватској, сада када су део ЕУ, више не могу да остану 'скривени у дворишту', па је и овај догађај наставио да изазива критике западних медија због све отворенијег усташтва. Медији су у текстовима посвећеним овим протестима искористили прилику да још једном подсете на своје ставове о хрватским десничарима, не либећи се да упру прстом и у "конзервативце" из Католичке цркве. Тако је немачки Фокус истакао да је председник Бискупске конференције Желимир Пуљић захтевао још један референдум на коме је фашистички поздрав из Другог светског рата "За дом спреми" поново требало да буде уведен у војску земље која је чланица ЕУ и НАТО. Бечки Стандард је подсетио на проусташку прошлост министра културе Златка Хасанбеговића. "Хасанбеговић је владин агент-провокатор и у томе ужива. Недавно је обишао споменик који је назван по усташком команданту из Другог светског рата Рафаелу Бобану. Човек са тродневном брадом и светлим очима тачно зна да свака његова акција наилази на згражавање међу политичком левицом. Он меша култ ратних ветерана из последњег рата (1991-1995) са фашистичким временом, када је Хрватска била држава-марионета нациста. За Хасанбеговића је антифашизам 'празна формула' - а то је изјава која у бившој Југославији буди емоције", оцењује аустријски дневник.
Стандард пише да је "још један идеолошки фронт који је ХДЗ отворио - поред обрачуна с медијима - и однос према мањинама. "Ово је прва влада од проглашења независности Хрватске (1991) у којој нема ни једног представника српске мањине. Српска мањина чини 4,4 процента становништва. Њихово укључивање је важно управо због рата - на чијем крају је десетине хиљада Срба избегло из Хрватске. Милорад Пуповац, председник Српског народног већа жали се да је од 2013. године - тада се распламсала дебата о употреби ћирилице - порастао број напада на Србе у Хрватској. Људи се вређају на улици, пљују, појављују се антисрпски графити", оцењује Стандард и додаје да "растући антилиберализам подсећа на политичка дешавања у Мађарској". Извор: Јутарњи лист/Блиц/Правда
