Ово насеље би до 2018. требало да удоми око 1.500 повратника.
- Несхватљиво је противљење пројекту Сунчана долина. На КиМ се нису вратили ни целих два одсто прогнаних, а реч је о људима који су чак и по приштинским прописима косовски грађани и противити се њиховом враћању, и то називати колонизацијим, противи се не само моралним вредностима него и елементарној логици. Насеље је свеобухватни пројекат, први такав у 16 година од стране Владе Србије, добро је припремљен, и има широку подршку и међународних институција. Оно се налази прилично дубоку унутар севера Косова, можда је због тога и посебна мета шовинистичких напада од стране политичара у Приштини, који не желе да се Срби врате, јер им је то подручје ван домашаја, у општини Звечан, окружено са свих страна српским насељима. Очекујем да кроз две године, али и мање завршимо цео пројекат- рекао је Ђурић за Ало.
Да ли ће ово бити само прво насеље за повратнике на КиМ, и планира ли се изградња још таквих?
- Ово је пробно насеље, нека врста српског кибуца на КиМ и то по најсавременијим стандардима. Критеријум за додељивање станарског права ће бити израђен и утврђен заједно са Комесеријатом за избегла и расељана лица, али пре свега нам је циљ да ту вратимо породице са више деце.
Да ли ће слични пројекти радити и у јужном делу Косова?
- Наша велика жеља јесте да се на подручијима јужно од Ибра, где и живи већина Срба на Косову, да када завршимо ово насеље, урадимо сличан пројекат.
Шта очекујете од Специјалног суда који је основан за злочине припадника ОВК на Косову?
- Ми Срби смо у старту прилично скептични када је у питању међународна правда за простор бивше Југославије, која до сада није помирила народе. Надамо се да би овај суд могао да допринесе да макар део људи који су одговорни за ратне злочине над Србима буду адекватно санкционисани, али не би било изненађење да се употреби у политичке сврхе. У интересу је не само српског, већ и албанског народа, да се злочинци изведу пред лице правде.
Како видите КиМ кроз 50 година?
- Кад разговарам с Албанцима увек им кажем да буду мудри и да чувају комшије Србе, и увек их подсетим на то да су се на Косову у последњих 100 година заставе често смењивале и најмање пет, шест пута неко је на белом коњу ујахивао у Приштину, Призрен и остале градове, тако да ће сваког ко мисли да је историја завршена у фебруару 2008. време демантовати. Косово за 50 година видим као и Шумадију, богато, развијено и неупоредиво мирније него што је то данас.
Да ли постоји неки политичар у Приштини с којим бисте сели на кафу?
- Жао ми је, али за четири година вођења нашег преговарачког тима, можда и због специфичности мог положаја, нисам стекао пријатеља с којим бих могао да седнем на кафу и нормално разговарам. То друштво је у великој мери затворено и жао ми је што са политичарима у Приштини нисам успео да нађем квалитетан заједнички језик. То је можда и због тога што постоји етничка нетрпељивост према свему што долази из Србије. Оно што је додатни проблем, јесте да нисам нашао поузданог саговорника у приштинској политичкој елити, за кога знам да када се нешто договоримо да ће то и спровести.
Какви су односи Срба са севера и југа Косова. Има ли ту подела?
- Годинама су Албанци, а некада и неки са стране, играли на карту поделе Срба на КиМ. Мислим да смо са концептом 10 општина, од чега су шест на југу, успели да око те идеје окупимо представнике Срба. Разлика има, јер је и стање на терену различито, али се трудимо да их објединимо у међусобној солидарности, односно да не делујемо на штету једни других.
Много се причало о могућем „балканском пролећу“. Како ви гледате на то?
- За нас је најважније да не наседамо увек на исту удицу. Каква нам је судбина била од 2000. чему смо се надали, а шта нам се десило, тако да је веома битно да се не хватамо два пута на исти трик и да нашу енергију усмеримо да поправимо стање у земљи, а не на нешто што би резултирало сломом државе и институција које смо тек кренули да опорављамо. Наша порука онима који се под паролом „Не давимо Београд“ промовишу за борце за боље друштво јесте „Не давимо Србију“ и хајде заједнички да радимо на томе да поправимо ствари, уместо само да се бавимо критизерством.
Изабрани сте за потпредседника СНС-а. Шта вама и странци предстоји у наредном периоду?
- СНС као политичка породица која броји 600.000 чланова у Србији има огроман посао да из тог броја људи извуче кадровски и идејни квалитет и створи структуру која ће помоћи преседнику Владе у променам и укупним друштвеним кретањама, која имају за циљ да створе снажну државу и сигуран дом.
Када ће филм о Кошарама?
- Не желим да звучи као критика, али невероватно је за мене да се веома мало филмова бави историјском и националном тематиком у последње две, три деценије. Било би изузетно важно да се домаћој и широј јавности прикаже судбина нашег народа на Косову, па у оквиру тога и борба за слободу на српском Термопилу на Кошарама. Ми смо спремни да као канцеларија за КиМ, у границима својих могућности, помогнемо у остварењу тог пројекта.
Кинези поручили свету да је Србија посебна
- Посета кинеског председника била је историјска за нашу земљу. Сама чињеница да је први човек најмногољудније земље на свету и једне од суперсила боравио три дана у Србији представља велику част за нас. Ова посета земљи, која је мања од једног средњег кинеског града, показује инвеститорима из целог света да је Србија нешто посебно на мапи Европе. За нашу земљу је посебно важно да водимо избалансирану спољну политику, чак и када то делује немогуће, јер ударци које примамо када покушавамо да очувамо пријатељства на свим странам су далеко мање болни него што би била геополитичка стратегија када би се определили за принцип искључивости ма за коју страну.
Много грађана Србије игра на ЕП
Иако Србија не учествује на ЕП, много наших грађана учествује. Ето, имате само у репрезентацији Албаније осморицу играча са КиМ и још доста у Швајцарској. Они су наше горе лист, свидело се то њима или не. Што се тиче УЕФА, они су у мојим очима компромитовани након одлуке да приме Косово у своје чланство. А онда забране њиховим клубовима да играју, репрезентацији да буде домаћин на Косову... Мислим да никоме више није јасно по чијим налозима људи из УЕФА раде.
Извор: Alo.rs