Правда

Пошто је немачки лист „Велт” пре десетак дана обелоданио да ће у овом стратешком документу, који није мењан од 2006. године, Русија од партнера бити преведена у противника, воде се жустре полемике, чак и на високом нивоу, да ли је паметно да Немачка поступи на такав начин. Док је оштар став према Русији званична немачка политика, велики немачки привредници и целе области залажу се да Немачка обустави санкције Русији јер јој директно наносе штету, а политички неистомишљеници владајуће гарнитуре наводе да од тога што Немачка следи интересе Сједињених Америчких Држава – најутицајнија европска држава има само далекосежне штете. Многи прекретницу у све агресивнијем немачком ставу према Русији виде у већ одавно најављеној одлуци савета министара држава чланица НАТО-а, донетој у уторак, да се пошаљу четири батаљона у три балтичке државе (Литванију, Летонију, Естонију) и Пољску. НАТО, који Русију оптужује за изазивање и вођење хибридног рата у источној Украјини и припајање Крима, одлучио је да предузме и мере за јачање снага у региону Црног мора, тако да је, према речима генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, Румунија понудила своју територију за размештање таквих јединица. Први човек западног војног савеза најавио је распоређивање четири „робустна” мултинационална батаљона у четири поменуте земље, назвавши ову одлуку „највећим ширењем колективне одбране од времена хладног рата”. Том одлуком само је потврђено стање на терену, то јест јачање снага за супростављање Русији, јер се у овим балтичким земљама већ одржавају вежбе НАТО-а. Било да је медијско спиновање које оправдава јачање НАТО трупа на истоку или стварни страх од агресије Русије на земље бившег Совјетског Савеза, акција са једне стране изазива реакцију са друге. Русија, незадовољна гомилањем наоружања и НАТО војника на својој граници, већ је одавно предузела конкретне кораке: калињинградска област, руска енклава која се граничи са Литванијом и Пољском, претворена је у ракетну и поморску базу из које Руси контролишу Балтик. У близини западне руске границе одржавају се и велики војни маневри. С друге, литванске, стране, у недељу је почео други део маневара „Гвоздени пук 2016”, у којима учествују јединице из Немачке, Данске, Литваније, Луксембурга, САД и Француске – укупно скоро 3.000 војника. Упитан колико је вероватна руска агресија на његову земљу, литвански министар одбране Јозас Олекас каже да она није извесна. „Али то не можемо ни да искључимо… Они могу да изводе вежбе на својој граници и да крену у инвазију у року од неколико сати”, прибојава се Олекас. Пратећи војне вежбе НАТО-а у Литванији, репортер Ројтерса је известио да су немачки и дански војници већ распоређени по мочварама и шумама Литваније с намером да упознају балтички терен и тестирају своју способност да особље са опремом брзо реагује уколико се „отвори” фронт. Њихови тенкови и оклопна возила су се недавно вратили из Авганистана, па је пустињска жута маскирна боја префарбана комбинацијом зелене и црне, како би се „утопила” у балтичке шуме. „Ми мењамо фокус, са тактике против побуњеничких акција враћамо на тактику класичног ратовања”, рекао је Ројтерсу немачки потпуковник Марк Улрих Кроп, седећи у свом маскирном командном шатору у литванској војној бази, додајући: „Свако мора да буде припремљен.” После најновије одлуке НАТО-а, министарка одбране Урсула фон дер Лејен је само потврдила да је Немачка „спремна да преузме одговорност”. Како се сазнаје, Немачка ће највероватније пре септембра своје снаге распоредити у Литванији, Британци ће ићи у Естонију, амерички војници и оклопна теренска возила у Летонију, а Канађани у Пољску. Ипак, како је јуче јавио „Дојче веле”, нису све чланице расположене за такве задатке. Шпанија и Италија радије желе да се концентришу на јужне границе, дакле на сузбијање илегалне миграције, а Француска је уздржана јер је социјалдемократска влада у Паризу жестоки противник национално-конзервативне владе у Варшави, наводе дипломате НАТО-а. Покушај да се Немачка одврати са пута конфронтације са Русијом учинио је бивши немачки канцелар Герхард Шредер, рекавши да је „огромна грешка и одсуство сензбилитета то што је Немачка, у години сећања на немачки напад на Совјетски Савез, преузела команду над НАТО снагама на руској граници”. Шредер сматра да је тиме покренута спирала која би могла негативно да утиче на политику према истоку коју су водили некадашњи канцелари Хелмут Шмит и Вили Брант. И немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер већ месецима позива на укидање санкција и мекши разговор са Русијом. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је рекао да се нада да ће Немачка извагати све разлоге „за” и „против”, да ће одмерити чињенице које „ни на који начин не могу да се протумаче као припрема Русије за агресију против ЕУ и НАТО-а”. „Да будем искрен, мислим да је ово аномалија и да су се аутори извештаја (нове стратегије) једноставно повели за модним трендом у униполарном свету, чији су дани већ одбројани”, рекао је Лавров за „Спутњик”. Из Русије, међутим, стижу и конкретни гласови да је Немачка у извесном смислу закаснила са издавањем нове „беле књиге” јер у реализацији источне политике Северноатлантске алијансе игра кључну улогу и да је „веома проблематично” што је Русија сврстана међу првих 10 глобалних претњи по Немачку. Немачки амбасадор у Москви Рудигер фон Фрич оценио је као спекулације извештај „Велта” и подсетио да је у руској војној стратегији НАТО означен као противник, а Немачка је део алијансе. Иначе, у документу од око 80 страница аутори су означили Русију као „претњу светском поретку који је успостављен по завршетку хладног рата” и наводи се да се „Русија окреће од Запада ојачавајући стратешку конкурентност и повећавајући војно деловање на самој граници са ЕУ”. Посебну пажњу су аутори посветили коришћењу дигиталних комуникација како би се утицало на јавно мњење, почев од незваничне контроле над дискусијама на друштвеним мрежама до манипулације преко медија. У остале претње по Немачку убројани су међународни тероризам, радикални национализам, мигрантска криза и ризици од епидемија због раста становништва у ЕУ. Извор: Политика