На ово питање одговор траже и на Истоку и на Западу. Нема сумње да је Путин човек који је на много начина променио Русију и њену позицију на међународној мапи.
Упркос затегнутим односима Русије и Европске уније, Москва је данас далеко значајнији играч на међународној сцени него што је то био случај пре само двадесетак година. Политички успон Москве и за нијансу боља економска ситуација успех је који се приписује Путину. Истовремено, руски председник је стекао велики број критичара за 16 година власти.
Путинове потезе, домаћа опозиција и страни проматрачи сматрају недемократским, а један од најоштријих у критиковању је Михаил Хордоковски, бивши нафтни магнат, који Путина чак пореди са самим ђаволом.
У ауторском тексту за угледни лист „Политико“, Хордоковски пише да „не постоји ниједно питање или положај од којег Путин неће одустати да би остао на власти“.
- Када се европски политичари рукују с Путином, они пружају руку криминалу. Он је одан пријатељ, али није одговоран према земљи - пише Хордоковски.
Према његовом мишљењу, Русији је потребно јачање цивилног сектора и демократске опозиције, која реалније гледа на изазове с којима ће се Русија сусретати после Путина, а чије решење у великој мери зависи и од тога ко ће га наследити.
Нова рокада?
Када је Путин дошао на место председника Русије 2000. године, за Запад је био непознаница. Путин је кратко обављао функцију вршиоца дужности премијера 1999. године, па на његов избор за председника Запад у први мах реагује као на „човека који комбинује либералну оријентацију са чврстином, коју руски народ воли“ и „некога ко може да извуче Русију из Јељциновог блата“.
Вештом рокадом, Путин је себи обезбедио више од деценије власти. С места премијера на место председника, па поново премијера, па поново председника. Фотеље је мењао с Димитријем Медведевом, кога данас аналитичари ретко доживљавају као озбиљног Путиновог наследника.
Медведев има мале шансе да заузме позицију и утицај какве Путин има данас, првенствено јер су га у Русији увек видели као Путинову „слабију верзију“.
Жена уместо Путина?
Анкете показују да Русима та идеја није тако страна. Недавно објављено истраживање показало је да би чак 32 одсто Руса радо видело жену на челу државе у наредних 10 до 15 година.
Ипак, и даље је 49 одсто грађана Русије изричито против те идеје, а као аргумент наводе да жена никада не би могла да влада чврсто као Путин. Али можда постоји неко ко може.
Наследник из сенке
Угледни портал „Економист“ пре неколико месеци бавио се истом темом. Према њиховој анализи, једини човек који може да наследи Путина је - Сергеј Шојгу.
Руског министра одбране, „Економист“ види као најближег и најлојалнијег Путиновог сарадника.
- Три године је млађи од Путина, а од 1990. године је у власти. Скоро 22 године је водио Министарство за ванредне ситуације, користио је предности руске бирократије, сакупио моћ и популарност, а притом није створио себи непријатеље - наводи портал и наглашава да у актуелној руској политичкој елити не постоји нико као Шојгу.
Ипак, сам Шојгу до сада није показао велике амбиције да преузме функцију председника Русије. Од свих имена која су се помињала као наследници, Шојгу је можда највеће изненађење, али како се у јавности све чешће појављује питање „шта после Путина“, аналитичари оцењују да је врло могуће да ће он поново одиграти улогу тимског играча и прихватити место које са собом носи велику одговорност и огроман притисак.
Ментално смо спремни за жену председника
- Мислим да је наше друштво ментално спремно за жену на челу државе. Последњих неколико година можемо да видимо јако занимљиве жене у бизнису, банкарском сектору, у политици и законодавству. У модерној Русији однос према женама није везан за пол, већ за њихово знање, умеће, професионализам и потенцијале - рекла је Валентина Матвијенко, председница Савета федерације Горњег дома Федералне скупштине. Извор: Блиц
