Радни део Сабора започео је једноипочасовним обраћањем председавајућег, патријарха Вартоломеја, а затим и говорима осталих десет поглавара цркава. Васељенски патријарх осврнуо се на чињеницу да Сабору не присуствују Антиохијска патријаршија, руска, грузијска и бугарска црква. Ипак, он не сумња да ће одржавање Сабора бити велики догађај у историји цркве и верује да ће његове одлуке прихватити цео православни свет. У име српског народа и Српске православне цркве архијереје је поздравио патријарх српски Иринеј.
– Волели бисмо да су све православне словенске цркве присутне, али они имају неке разлоге, као и друге цркве које смо чули да нису присутне на Сабору. Надамо се да су ти разлози невелики, и да ће врло брзо тај облачак ишчезнути пред светлошћу сунца – рекао је патријарх Иринеј. Четири одсутне православне цркве још једном су јуче позване да се придруже заседању. На првој конференцији за новинаре, а оне ће бити редовне и одржаваће се сваког дана током заседања Сабора, архиепископ Јов рекао је да ово заседање није копија васељенских сабора прошлости, већ обраћање људима 21. века. Он је навео да је радост заједничког окупљања у сенци одлука четири цркве да не дођу на заседање. – Не разумемо њихово одсуство, оно нема везе са документима припреманим за Сабор јер су њих потписали представници одсутних цркава. Ради се о неким другим проблемима, али за то треба да питате њих – рекао је архиепископ Јов који је око пола сата одговарао на бројна питања новинара. А већину представника медија интересовало је управо одсуство Антиохијске патријаршије, руске, бугарске и грузијске цркве. Између осталог, новинари из Русије скренули су пажњу да на Сабору нису присутне цркве које представљају око 110 милиона православних верника и инсистирали да портпарол Сабора објасни да ли је ово Васељенски, Свеправославни сабор или припремна седница, састанак, како га је пре неколико дана назвао патријарх московски и све Русије Кирил. – Званични назив је Свети и велики сабор и тако се зове на основу одлуке која је донета свеправославним концензусом. Свих 14 цркава без изузетка су учествовале у припремама до последњег тренутка и све, без изузетка, су послале листе делегата и резервисале хотеле на Криту. Одлуке четири цркве да не дођу на заседање донете су у последњем тренутку и прошлог петка оне су поново позване да присуствују. Две од њих су одговориле, две нису послале никакав одговор – рекао је архиепископ Јов. Он није навео које су цркве одговориле на позив десет патријараха упућен са Крита, али како сазнајемо, реч је о руској цркви и Антиохијској патријаршији, које су остале при свом ставу да не учествују у заседању. Архиепископ Јов подсетио је и да ово није први сабор у историји православне цркве којем не присуствују сви патријарси. Отварање радног дела Сабора показало је и да је усвојена једна од примедби цркава које нису присутне. Промењен је распоред седења. Поглавари православних цркава не седе у два реда лево и десно од васељенског патријарха који је на челу, већ су столови и столице поређани полукружно. У првом полукружном реду седе патријарси, васељенски је у средини, а у другом делегати, архијереји које су они изабрали као своје директне саветнике. Поглавар СПЦ именовао је митрополита црногорско-приморског Амфилохија и владику бачког Иринеја, који је јуче преводио патријархов поздравни говор са српског на грчки језик.
