Правда

- Став међународне заједнице је да Хрватска мора да привуче Србију у ЕУ, а не да је удаљава, па у том контексту притисак јесте већи на Загреб него на Београд. Такође, стране дипломате су саветовале Србију да би било добро да оживи контакте са Хрватском на свим нивоима и да их интензивира на све могуће начине - каже један западни дипломата.

Како наводи, након пада владе Хрватске председница Хрватске је изабрана да крене у нормализацију односа са Србијом, јер Запад сматра да нема времена да се чекају нови избори у Хрватској пошто нова влада неће бити формирана до зиме. С друге стране, Вучић има апсолутну већину у Србији, па је и природан избор за потписивање декларације о добрим намерама.

Западне дипломате су решене да оно што су јуче у Суботици потписали Вучић и Грабар Китаровић нова хрватска влада и спроводи, без обзира на то ко ће је формирати.

Што бољи добросуседски односи су заправо оно што ЕУ тражи и од Србије и од Хрватске. Како каже загребачки универзитетски професор Зоран Пусић, овакве жеље су постојале и раније, постоје и даље, али и да је у "политичком плану дојучерашње хрватске владе постојала и потреба за најбољим непријатељем". Он каже да јесте било утицаја са стране како би дошло до пеглања односа две земље.

- То сам разумео и из порука које су стизале и које стижу све време од ЕУ и њихових званичника, који увек истичу добросуседске односе. ЕУ је стало да то "буре барута" на Балкану, како га често називају, не буде извор конфликата и проблема. Унија гледа два-три корака унапред и жели да последња примљена чланица и прва која ће следећа бити примљена имају нормалне и подношљиве односе - прича Пусић.

Ненад Ђурђевић из Форума за етничке односе сматра да су обе стране свесне колико су добросуседски односи важни и у политичком, а нарочито економском смислу.

- Јасно је да су несугласице присутне и да се често користе за унутрашње политичке сукобе - каже Ђурђевић и истиче да у свему овоме не треба занемарити захтеве Хрватске који су постављени Србији када је у питању поглавље 23.

Према његовим речима, како ће се декларација спроводити тек ће се видети, нарочито када је у питању Хрватска, јер се више ствари у овом документу превасходно односи на њу.

Шест тачака декларације о нормализацијо односа Србије и Хрватске: 1. Унапређење заштите мањина, српске у Хрватској и хрватске у Србији
2. Државне комисије одмах треба да почну преговоре о одређивању граничне линије између Србије и Хрватске на основу међународног права
3. Обе државе спремне су да убрзају примену Споразума о питању сукцесије, потписаног 29. јуна 2001. у Бечу
4. Обе државе су сагласне да је потрага за несталим лицима приоритетно хуманитарно питање и да ће уложити искрене и максималне напоре у тражењу несталих
5. Обе државе су свесне нових изазова пред Европом и светом, посебно међународног тероризма и светске мигрантске и избегличке кризе, и спремне су да активно и координирано делују у борби против тероризма и избегличке кризе
6. Обе државе су спремне да активно учествују у заједничким развојним и прекограничним пројектима Европске уније. Извор: Блиц