Готово све анкете претходних недеља дале су исте шансе и једној и другој опцији. Истраживања пре референдума показала су да су углавном млади ти који ће гласати за останак, док ће старији гласати за одлазак из ЕУ. Такође, високо образовани углавном су против изласка, баш као што су ниже образовани већином за излазак. Северна Ирска и Шкотска би да остану, Енглеска и Велс да оду. Ко год да победи, друга половина биће незадовољна, због чега је за очекивати да Британија у петак ујутру када резултати буду објављени буде дубоко подељена, баш као што је то био случај у кампањи.

Политичке последице

Уколико Британци остану у Унији, сви они који су гласали против остаће незадовољни. Остаће и тешке речи који су једни другима упутили током кампање, а које су кулминирале након убиства лабуристичке посланице Џо Кокс. Аналитичари указују и да ће само одржавање референдума, без обзира на исход, ојачати тренд организанизовања националних референдума о европским питањима, али и да отпор глобализацији и међународним елитама неће тако скоро нестати. Да ли то значи да би и неке друге земље могле да крену путем Британије? Могуће је. Таквих тежња, па и најава било је раније, а евентуални излазак Британаца из Уније могао би покрене праву лавину. Можда прва земља која би организовала сличан референдум била би Шведска. Чак је и председник Европског већа Доналд Туск недавно упозорио да би "Брегзит" могао бити почетак "уништења не само ЕУ, него и целокупне западне политичке цивилизације."

Евроскептицизам у порасту

И сама Европска унија осетиће последице, чак и у случају да Британци изгласају останак. ЕУ ће морати да се суочи са новим таласом евроскептицизма и падом популарности. Нова испитивања показују да је подршка јавности ЕУ пала широм Европе, највише у Француској, где само 38 одсто људи има позитивно мишљење о Унији - шест постотних бодова мање него у Великој Британији. Евроскептици у Холандији изборили су се у априлу за референдум о споразуму о придруживању Украјине ЕУ и успели да прикупе довољно гласова да га одбаце. Мађарски премијер Виктор Орбан планира у октобру референдум о европском плану расподеле избеглица из Грчке и Италије. Тренд отпора одлукама ЕУ могао би убрзано да расте уколико Британци окрену леђа Унији, посебно јер су на већини избора одржаних у европским земљама током последње две године победиле или забележиле значајне резултате управо странке десног центра или чак екстремниб десничара који се отворено противе Европској Унији.

Економске последице

Претходних неколико дана, страх од Брегзита натерао је Британце да потрче ка мењачницама. Своју вољену фунту, које се нису одрекли ни по уласку у Унију, сада мењају за доларе и евро јер вредност њихове националне валуте опада сваким даном. Ако изгласају излазак, процене аналитичара су да би вредност фунте могла да настави да пада, а у том случају цела економија Краљевства би трепела последице, невезано за друге ефекте које ће по запослене и одређене гране индустрије имате евентуални излазак. Пре месеца дана ММФ је упозорио да би излазак Велике Британије из Европске уније имао "негативан и значајан утицај" на економски раст те земље, а да би статус Лондона као глобалног финансијског центра могао да буде угрожен. Излазак би изазвао несталност на финансијским тржиштима и смањење економске производње, па чак могао би и да гурне Британију у рецесију. Сам министар финансија велике Британије Џорџ Озбор изјавио је да би у случају изласка, Краљевство морало да се суочи са губитком од 200 милијарди фунти годишње и то у наредних 15 година. Са друге стране и останак, у случају да то буде оно што су Британци изабрали, уздрмаће фунту, јер је само одржавање Брегзита и припрема за оба исхода изазвала турбуленције на светским берзама од које ће Британији бити потребно време да се опорави. Према проценема неких аналитичара, између шест месеци и годину дана. Извор: Блиц