Правда

Додуше, не у освајачком походу, већ у оквиру велике војне вежбе снага НАТО-а, што је изазвало не само негодовања званичне Москве, већ је довело до раздора унутар немачке владајуће коалиције демохришћана (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел и социјалдемократа (СПД) вицеканцелара Зигмара Габријела. Велика вежба „Анаконда-16”, која је креирана за случај „руске агресије” при чему се званично не води као вежба НАТО-а већ пољске војске, можда у немачкој јавности и не би завредила неку већу пажњу да шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер није изјавио да у односима са Русијом не би требало да „гласним звецкањем оружјем и ратним покличима даље заоштравамо ситуацију”. „Онај ко мисли да ће симболичним парадама тенкова на источној граници (северноатлантске) алијансе створити већу безбедност, тај се вара. Било би добро да не тражимо изговоре за нову стару конфронтацију”, рекао је Штајнмајер, чиме је у Русији изазвао талас одушевљења, а у Немачкој буру протеста, пре свега конзервативне штампе и политичара из редова коалиционих партнера ЦДУ. Коментатор листа „Франкфуртер алгемајне цајтунг” сматра да је Штајнмајер својим оптужбама на рачун НАТО-а чињенице окренуо наглавачке, те да „није НАТО окупирао Крим, већ Кремљ, и не води НАТО рат у источној Украјини, већ Кремљ”. Док дневник „Велт” сматра да је Штајнмајерова изјава „акт нелојалности без преседана”, таблоид „Билд” је осудио „улицкану дипломатију која стално даје будаласте изјаве”, прижељкујући још тенкова на источним границама НАТО-а јер „дијалог без претње Русија интерпретира као позив на инвазију”. Међутим, према мишљењу једног од уредника онлајн издања магазина „Шпигл” Штефана Куцманија, упркос тешким оптужбама конзервативне штампе и политичара, Штајнмајер није урадио ништа друго до оно што би требало да уради један дипломата. „Он је само рекао: ’Не можемо да престанемо да причамо једни са другима. И Русији не можемо да дајемо искључиво војни одговор’”, истиче Куцмани. Овај коментатор истиче да Штајнмајерове речи представљају мишљење већине Немаца и да СПД овим само може да добије јер, за разлику од крајњих десничара и крајње левице, он је способан да у односима са Русијом успостави ту фину линију између одвраћања и сарадње. Према његовом мишљењу, то је политичко ремек-дело које је СПД (у време канцелара Вилија Бранта) успевао да постигне са најбољим последицама за Немачку и Европу. Насупрот Куцманију, његов колега из „Шпигла” Себастијан Фишер сматра да из Путинове перспективе СПД шаље сигнале слабости: упозорење око вежби НАТО-а, дебата око санкција, критика немачког вођства на источној граници НАТО-а. Он сматра да ове сигнале Путин види као политичку капију због које не мора да мења своје понашање. Због тога Фишер сматра да Запад мора да буде уједињен, делује гласно и јасно и без двоумљења шаље поруку да ће НАТО бескомпромисно бранити своју територију као и да ће санкције бити продужаване све док Русија не промени своје понашање. Чињеница да је Штајнмајер шеф дипломатије али и високи функционер СПД-а изазвала је комешања у Берлину па су се многи запитали да ли је заправо ово почетак цепања велике коалиције. Те сумње су још више подгрејане када је вицеканцелар и председник СПД-а најавио да следећег понедељка иде у посету Москви где ће се састати са Владимиром Путином како би разговарали о економским односима Русије и Немачке. Годину дана пред изборе, Штајнмајер али и Габријел очигледно желе да освеже имиџ СПД-а и да партију прикажу у традицији њених најбољих дана у време канцелара Вилија Бранта, који је седамдесетих година својом политиком према Источној Немачкој и СССР-у успео да ублажи хладноратовску затегнутост. И док њени посланици ватрено критикују СПД, канцеларка Ангела Меркел ћути, премда је и она минулих дана изнела ублажени став према Русији, навевши могућност ублажавања санкција. Ипак, званично демохришћани подржавају оштрији став према Москви, тако да многи Штајнмајерове и Габријелове иступе виде као почетак цепања велике коалиције, ако не пре онда после избора. Ту могућност је најавио и сам Габријел, рекавши за „Шпигл” да може да замисли владу састављену само од левичарских партија, чиме је посредно искључио досадашњу сарадњу са ЦДУ. Извор: Политика