О Малуфу, његовој књизи и темама које се отварају књигом, о актуелној ситуацији у Француској и Европи након последњих терористичких напада, говориће Весна Цакељић, преводитељка и професорка на ФОН-у, Игор Штикс, писац и научни сарадник Универзитета у Единбургу, и Тамара Крстић, књижевна критичарка и новинарка.
-Откако сам напустио Либан да бих се настанио у Француској, колико ли су ме само пута питали, са најбољим намерама на свету, осећам ли се „више Француз“ или „више Либанац“. Вазда одговарам исто: „И једно и друго!“ Не из какве бриге за једнакост или правичност, већ зато што бих лагао одговоривши другачије. Оно што чини да сам ја ја, а не неко други, јесте то што сам тиме на размеђу две земље, два или три језика, неколико културних традиција. Управо то дефинише мој идентитет.-
Полазећи од безазленог питања које му често постављају, француски академик Амин Малуф истражује појам идентитета, страсти које идентитет буди и смртоносне последице. Зашто је толико тешко да прихватимо све наше припадности? Зашто самопотврђивање мора бити тако често праћено негирањем другог или другачијег? Хоће ли у нашем друштву увек бити насиља, само зато што нисмо сви исте вере, боје коже или не припадамо сви истој изворној култури? Хоће ли постојати закон природе или закон историје који ће осудити људе који се међусобно убијају у име свог идентитета?
„Убилачки идентитети“, књига мудрости и луцидности, забринутости али и наде, показује нам како се идентитет с временом мења и може да модификује понашање. Позива нас на изградњу новог хуманизма који у исто време одбија планетарну униформисаност и повлачење у „племена“.
Извор:Правда/Марија Гојковић
