Правда

Коалиција СПС–ЈС је већ била виђена као део нове власти, посебно после Вучићеве посете Москви, али Стефановић је јуче изјавио да би „нова влада са СПС-ом умањила своју снагу, а грађани Србије не би добили ништа”. Како је објаснио, „не можете имати министре, а радити против програма премијера”. Потпредседница СПС-а Славица Ђукић Дејановић, рекло би се, не узбуђује се много због тога. Треба, каже, сачекати понедељак и почетак разговора о новој влади. „Ако нас премијер позове у нову владу, ми ћемо прихватити позив за разговор и да разговарамо о програму, а касније и о кадровским решењима. То је једногласни став Председништва СПС-а”, истиче Славица Ђукић Дејановић. Њен партијски колега Бранко Ружић сматра да су социјалисти ближи томе да уђу у владу него да остану изван ње, али, како је рекао за НИН, мисли да Ивица Дачић још не зна да ли ће бити у влади. „Мислим да Ивица неће бити сигуран до оног момента када се влада буде формирала, то јест када господин Вучић буде рекао ко су његови ресорни министри”, рекао је Ружић. Он је поновио оно што посебно иритира напредњаке – да очекује да дође до решења које ће уважити снагу СПС-а, да ће социјалисти дати своје кадрове, али и да сматра да је важно да се дефинише прерасподела одговорности унутар владе. На то је реаговао Стефановић, који је у писаној изјави медијима навео да су мандатар Вучић и СНС били потпуно јасни када су говорили о потреби да јединство буде темељ нове владе. „Данас је сасвим очигледно да СПС то не разуме или не жели да разуме. Шта год од та два било, будућа влада би се са СПС-ом, као коалиционим партнером у доношењу одлука и спровођењу програма, суочавала са унутрашњом опозицијом”, сматра Стефановић. Он каже да је за очекивати да се, када се буду доносиле неке тешке одлуке или супротстављало притисцима на Србију, појави неко из тих редова ко би својим ставом био на потпуно супротној страни од владе, остављајући довољно простора да јавност размишља да ли је то заправо стварни став СПС-а. Како је додао, СПС може да се понаша како год жели, али је поштено да то онда ради у опозицији. Вучић је раније најавио да ће о новој влади разговарати са свима који то желе, али да не значи да ће сви они бити у влади. У уторак би требало да се састане са представницима осталих странака, а потом у среду са лидерима мањинских листа. Подсетимо, дан уочи изборне тишине и лидер СНС-а је отворио душу и рекао штошта на рачун лојалности СПС-а, практично га прецртавши као потенцијалног будућег коалиционог партнера. За то време председник Томислав Николић је социјалисте узимао у заштиту, хвалећи их као поуздане коалиционе сараднике. Вучић после саопштавања изборних резултата није поновио оштре изјаве на рачун социјалиста, али је зато Николић, како преноси Танјуг, на питање новинара о поверењу у Дачића, јуче одговорио: „Не знам шта вам то значи.” Аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да социјалисти имају шансу да уђу у владу („Много је лакше владати са 150–160 посланика него са 131”), али да у њој неће бити док год не осигурају неку врсту централизације у партији. Како објашњава, требало би да Дачић може да наметне оно што се договори са Вучићем као курс партије и да нико од функционера не може другачије да иступа и говори. „Мислим да је главни проблем то што Вучић хоће да има сигурност да су му партнер у целини, а не да му је само Дачић партнер”, каже Анђелковић, који мисли да су социјалисти изгубили поверење напредњака због повремених иступа Новице Тончева, Бранка Ружића и још неколико функционера против СНС-а. Када им се замера због мањка лојалности, додаје он, вероватно се мисли на неке афере када је СНС био изложен одређеним нападима или улазио у сукобе, а СПС се држао по страни. Таква је бар перцепција напредњака. У врху СПС-а, опет, превладава мишљење, како незванично сазнајемо, да је боље да буду у извршној власти јер је тада видљивије њихово деловање. У овој партији очекују да буду у владајућој коалицији, наводи наш извор и цитира Вучића – да Дачић воли власт, а и власт воли њега. И у складу с тим, а у уверењу да ће се све добро завршити по социјалисте, додаје да нико од своје судбине не може утећи. Извор: Политика