Правда

Пише: Павел Шипилин На почетку видеа Владимир Путин и монаси поздрављају се као браћа. Председник Русије стиже на Свету Гору не као шеф државе или туриста, већ као ходочасник; ходочасник коме је дозвољено да за време молитве стоји на престолу византијских императора. Тај трон је антипод краљевском престолу и симболизује директну везу између Небеског и Православног Цара. Путин формално није цар, и светогорски монаси не би требало да праве такву грешку. Али они се не противе његовом стајању на месту Помазаника Јахвиног. Закључак: Путин се заветовао на световно монаштво. То значи да му је у умовима светогорских монаха дозвољено да седи на царском престолу. Са једне стране, он је шеф православне државе, а, са друге, монашки помазаник Господњи. Шта ова симболичка информација говори православцима и муслиманима, као највећим верским групама у Русији? Мислим да им пре свега улива наду: - Земљу води човек који је навођен вечним, а не привременим вредностима; - Он подржава мир, а не рат; - За њега је Русија последње упориште православља, можда чак и целог хришћанства. То га обавезује да је штити; - Он председнички кабинет пре свега користи да служи народу, а не као извор личне користи; - Веома је важно да Путин никад не пренаглашава своје православље. Он говори и понаша се као председник, не као монах. Тешко га је оптужити за неку разметљиву побожност; он посећује удаљене цркве широм Русије током великих хришћанских празника уместо да стално иде у Храм Христа Спаса, као што би се могло очекивати. У исто време разумемо да су хришћанске вредности изнад такозваних универзалних људских права, која нам се данас намећу испред вишевековне традиције. Постмодерна је само прелепи оквир, али њена есенција је у декомпозицији и атомизацији друштва. Ако јој се не супроставимо, то ће се по нас лоше завршити. Шта је толико интригантно у вези са Путином? Чињеница да ствари назива правим именом. Истополни брак је грех. Употреба војних снага у сувереним државама без захтева легитимних власти представља кршење права успостављених након Другог светског рата. И то је такође грех. Као што је грех и понашање једне нације која сматра да јој њена моћ даје право да преобликује свет по сопственом нахођењу. Данас је Русија једина земља која каже „не“ Сједињеним Америчким Државама. То је једино „не“ које Вашингтон јасно чује и не може ништа да уради поводом тога. А главна ствар је у томе што ово чврсто „не“ чују и они који деле наше корене и традицију и који се још увек надају да ће овај луди свет повратити своју душу. Извор: standard.rs/Russian Insider