Правда

Наиме, после јучерашњег телефонског разговора са својим турским колегом, Путин је наредио руској влади да започне процес враћања у нормалу сарадње са Турском, пре свега када је реч о трговини и економским везама. Такође је наложио и да се укину ограничења везана за туризам, а преговара се и сусрет двојице лидера, а као могуће место наводи се самит Г20 у септембру.

Међутим, у спољној политици се ствари ретко дешавају "изненадно". Како каже аналитичар Божо Спасић "у позадине ове објаве о нормализацији односа стоје преговори испод жита који су трајали уназад неколико месеци".

Он сматра да Путин није могао да изабере бољи тренутак за нормализацију односа са Анкаром и Ердоганом, мислећи на недавно одржани референдум у Великој Британији о изласку из ЕУ. Јасно је да ће питање брегзита окупирати пажњу Брисела у наредном периоду (процес иступања траје две године), што су лоше вести и по Анкару.

Са овим се слаже и војно-политички аналитичар Мирослав Лазански, који је сматра да је брегзит зацементирао оно што су Турци одавно знали.

- Турска наступа прагматично, после брегзита њени изгледи да уђе у ЕУ равни су нули, Европа је забављена и биће још дуго забављена сама собом - рекао је Лазански. Истовремено, каже он, турски Курди су се подигли на прави оружани устанак, а терористичке бомбе праште по турским градовима и аеродромима.

- Америчка политика према Курдима изазива огорчење Анкаре, што све заједно намеће хитну потребу нормализације односа с Москвом - истиче Лазански.

Русија није заборавила догађај из новембра прошле године када су турски авиони оборили руски Су-24 током мисије изнад Сирије, али то не значи да руски председник мекшим ставом према Анкари не делује у најбољем интересу земље.

Како истиче Спасић, Русија је велика сила и у овом случају такође је поступила прагматично и у складу са сопственим економским интересима где централно место заузима изградња гасовод преко Црног мора.

Русија је сво ово време држала прозор помирења отвореним истичући да обнова односа са Анакром неће бити могућа без извињења и без плаћања компензације породици убијеног пилота. Турској је требало више од пола године да се одлучи на прихватање тих руских услова, што се напокон и догодило.

Турска је својим поступцима последњих месеци доказала да је спремна на велики спољнополитички заокрет - послала је писмо извињења и саучешће због смрти руског пилота и објавила спремност на компензацију, али то су само видљиви примери тог заокрета који се углавном одвијао незапажено.

Захлађење у односима, са економског аспекта, није одговарало ни једној ни другој држави, сматра Лазански. Због руских економских санкција и недоласка руских туриста Турска има губитак од неколико милијарди долара, док су за Москву врло значајни увоз хране и грађевински радови, као и руска нуклеарна електрана која треба да се гради у Турској.

- Геополитички, Русија после Брегзита релаксира и свој јужни бок. Нормализацијом руских односа са Турском, Азербејџан мора мирније гледати према руском савезнику Јерменији, Анкара ће бити и много обазривија у сарадњи са Украјином и у подршци кримским Татарима. Украјина после брегзита и побољшања руско-турских односа остаје сама, Америка је ипак с друге стране Атлантика. "Турски ток" је опет у игри, а председник Сирије Башар ал Асад сада мора да припази да у свему томе не постане колатерална штета - истиче Лазански.

Све у свему, обнова односа између Русије и Турске је добра вест јер ће смирујуће деловати на регион прожет ратом. Приоритет је зауставити турску деструктивну политику према Сирији, а обнова руско-турских односа свакако ће томе допринети.

Извор: Медији