Пише: Ник ГрифинПрво, уследили су удружени напади на фунту и водеће акционаре да би се створио финансијски притисак и оправдала пророчанства о хаосу и катастрофи које је у случају брегзита предвиђала супротна страна. Друго, на делу је масовни психолошки притисак који се води преко организација "цивилног друштва", као што је Аваз (Avaaz), маскираних у аутентичне друштвене протесте организоване преко друштвених мрежа. Иза њих заправо стоје фондације које финансира Џорџ Сорош. Кључна тачка ове пропагандне кампање је актуелна петиција за други референдум, која је већ прикупила више од три милиона потписника, чак и ако не рачунамо десетине хиљада лажних потписа који су идентификовани и уклоњени. На трећем месту је коришћење групација "цивилног друштва", укључујући "СамОфАс" и "38 степени", за провођење наручених анкета "прогресивног" јавног мњења како би се утврдило које теме и напади на брегзит ће бити најефикаснији. Ово је једна од кључних техника курса "обојене револуције", моделирана по предлозима Џина Шарпа и додатно избрушена од Џона Карлејна, либералног глобалисте и бившег официра у британској армији који је сад шеф организације "Образовање за мир и тренажни кампови" (Peace Education and Training Repository). Четврто, ту је мобилизација љутих демонстраната склоних насиљу у Лондону и другим кључним градовима. Упркос чињеници да су се многи британски левичари залагали за брегзит, банде са комунистичким и анархистичким заставама тренутно су на улицама. Оне су тамо наводно да би заштитиле права етничких мањина – чији су многи припадници заправо гласали за брегзит, заједно са домаћом радничком класом – али су већ почели да нападају отворене заговорнике брегзита, чак и оне за које сумњају да су подржали излазак Британије из ЕУ. Пето, ЦИА/либерална елита упрегла је пропагандне трупе плаћених новинара који кривотворе и изврћу ствари како би дали подлогу наведеним процесима. Циљ је да се мекши заговорници брегзита застраше и натерају да промене мишљење и да се изгради ситуација у којој ће вероватни пролећни генерални избори 'де факто' имати улогу другог референдума. Сврха овог хибридног политичког рата против британске већине је да се брегзит скине са дневног реда и да Британија остане у ЕУ или да бар оде у таквом расулу да се ниједна друга земља не усуди да следи тај пример.
Не очекујте мир
Ово објашњава због чега је премијер Дејвид Камерон већ прекршио своје референдумско обећање да ће, уколико опција за излазак из ЕУ победи, аутоматски активирати члан 50 Лисабонског уговора како би моментално покренуо процес брегзита. Сад је потпуно очигледно да еврофилска елита нема намеру да дозволи да тако 'малена непријатност' попут демократског изражавања воље британског становништва уништи геополитичку "потребу" очувања јединства Европске уније због продубљивања конфронтације са Русијом. Уочи прошлонедељног гласања пробриселски камп је извукао све кечеве из рукава – од обмана на више нивоа до безобзирне експлоатације убиства Џо Кокс – како би обезбедио изманипулисани али сигурни глас за останак. Упркос поразу њихове кампање, бучна мањина тврдокорних еврофила – коју тренутно предводе торијевски племић Лорд Хеселтајн и "умерени" лабуристички и либерално-демократски посланици попут Дејвида Ламија и Тима Фарона – не жели да прихвати резултат референдума. Уместо тога очајнички покушавају да либералној елити улију самопоуздање за до сада највећу демонстрацију недодирљивости и ароганције – ускраћивање права британском народу да њихова одлука буде имплементирана. Да ли ће им то поћи за руком? Или ће обични људи, када схвате шта се дешава, бити толико огорчени да ће убедити еврофиле да је, будући да се већ налазе у огромној рупи, заиста време да престану са копањем? Не знам. Просто не знам. Али нема сумње да им је то у плану. У наредним данима не очекујте мир и стабилност.
Извор: standard.rs
