Правда

Пише: Ђоко Кесић Многи заборављају да је Титова Југославија, посебно у временима 1960. до 1985. била једном ногом у НАТО савезу. Из Пентагона крајем седамдесетих година година ЈНА је добила најмоћније компјутере. Велики скандал је избио кад су Руси украли један компјутер у Паризу, приликом претовара на аеродрому. Војска САД је веома помогла у осавремењавању Војно техничког института у којем је био скоро завршен прототип првог надзвучног војног ловца за потребе ЈНА. ВТИ је био један од најсавременијих установа те врсте у овом делу Европе. Та сарадња је нагло прекинута у времену с краја осамдесети година прошлог века, а о тој „тамној рупи“ српске историје ћуте у Вашингтону, Бриселу и Београду. НАТО алијанса у Србији опет се ставила се у жижу српске јавности средином јануара ове године када је Скупштина Србије усвојила текст Индивидуалног акционог партнерства Србије (ИПАП) и западног војног савеза. Овај скупштински потпис изазвао је велику буру. НАТО никад у Србији није био омиљен, због њиховог учешћа у ратовима 1991.-1995. јер су се ставили против Срба, а све је зачинила НАТО агресија на Србију 1999. Скупштинска верификација ИПАП различито је тумачена у јавности, то траје и данас. Војни аналитичар Мирослав Лазански каже да поменути споразум „формални степен сарадње држава чланица Партнерства за мир“. А извршни директор Атланском војног савета Србије Милован Милошевић каже да „после усвајања ИПАП Србија може да буде заступљена у мисијама Алијансе“. На Западу су уследиле оцене да је НАТО добио дипломатски имунитет, а Амерички сенатор Џон Мекејн изјавио је „да ће САД после председничких избора мењати своју спољну политику према неким земљама, посебно према Србији“!? Све ове изјаве су само на први поглед контрадикторне, а чињеница је да је НАТО данас много ближи Србији него што је то икад био. Чије су то заслуге: истакнутих јавних и културних радника који отворено пропагирају да би се Србији сва врата света - од ЕУ до свеопштег благостања – отворила кад би ушла у НАТО или НВО организације Атлански савез Србије, чије је деловање већ дуго присутно у Србији? Заслуге су по свему судећи заједничке. Атлански савез Србије (АСС) је 2009. саопштио да су његови угледни чланови Вељко Кадијевић, Иван Вејвода, Душан Батаковић, Владан Живуловић, Слободан Бранковић,... и други. Већ дуго се зна да је сива еминенција АСС већ дуго Миливоје Рељин, (како су медији писали а нико није демантовао), међународни трговац оружјем, који је једно време због тих послова робијао у Италији. Миливоје Рељин је син пуковника КОС, један је од најутицајнијих људи у СДПР, човек који је своме сину Миливоју на време обезбедио међународну лиценцу трговца оружјем преко филијале СДПР у Лондону. Некако истовремено Владан Живановић цвили како Србија још нема своју мисију при НАТО... Из свега наведеног евидентно је да све ове људе с НАТО алијансом вежу материјални интереси , неке будуће позиције у бизнису или дипломатији. Овај мозаик допуњавају нова лица попут Чедомира Јовановића и Вука Драшковића који у својим молитвама за спас Србије спомињу НАТО светињу. Због чега то они раде? Не знамо, али између осталога нису сиромаси. Да ли им се у некаквој корелацији придружио Небојша Крстић, бивши саветник председника Србије Тадића. Јер Ненад Поповић је прилично жестоко реаговао, његова НАТО сумња наспрам Крстића је јасна, пошто је Крле напао Поповићеву странку и политику као Путинизацију Србије. Али још нисмо добили одговор на питање: „Иде ли Србија у НАТО?“ Критичари Вучићеве политике спремни су да тврде како ће Србија најављеним Уставним променама моћи приступити НАТО савезу без референдума. Хоће да кажу да је вирус „демократске“ владавине Мила Ђукановића заразан, да је стигао у Србију. Тешко ће то ићи. Чак и моћни Вучић не би смео тако нешто да уради, јер ако Срби забораве шта им је све НАТО урадио, од бомбардовања српских положаја у Книну, Републици Српској до агресије 1999. осиромашеног уранијума, енормно увећаног броја оболелих од неизлечивог канцера, Срби немају разлога ни да живе. Извор: Правда