Амерички председник Ричард Никсон послао је двојицу дипломата 1974. године у тајну мисију, која је требало да спаси државу од банкрота. Подаци о томе остали су заташкани више од четири деценије.
Године 1974. Сједињене Америчке Државе биле су у тешкој ситуацији: Земље ОПЕЦ-а увеле су ембарго на извоз нафте, као освету за америчку војну помоћ Израелцима током Јомкипурског рата (коалиција арапских држава предвођена Египтом и Сиријом сукобила се с Израелом), што је учетворостручило цену нафте. То је изазвало и снажан пад америчке привреде.
Рискантан потез
Тадашњи председник Ричард Никсон одлучио се на рискантан потез – послао је новоименованог министра финансија Вилијама Симона и његовог заменика Герија Парскија у тајну мисију.
Службено су отпутовали у циљу разговора с европским и блискоисточним дипломатама на тему привреде, али прави задатак им је био да преговарају са Саудијском Арабијом, пише Индепендент. Први, четверодневни састанак одржан је у граду Једаху, а циљ им је био пронаћи излаз из привредне кризе тако што ће уверити Саудијску Арабију да помогне у финансирању америчког дуга. Парски је истакао како им је Никсон јасно дао до знања да неуспех није опција, јер то не само да би угрозило стабилност државе него би и отворило врата Совјетском Савезу да стекне даљњи утицај у арапском свету.
Једноставан план
Темељни план био је једноставан: САД ће куповати нафту од Саудијске Арабије и пружати јој војну помоћ и опрему, а заузврат ће то краљевство улити милијарде долара у америчку благајну и тиме финансирати државну потрошњу. Након неколико састанака готово је све било договорено, но краљ Фаисал бин Абдулазиз Ал Сауд имао је још један захтев: да све остане у најстрожој тајности. Тако је и било више од четири деценије. Ћутање је прекинуо Блумберг, који је позивајући се на закон о праву на слободу информација затражио податке о том договору. Државна ризница стога је овог месеца коначно морала пустити информације у јавност. Тако је на видело изашло да је Саудијска Арабија упумпала у амерички прорачун око 117 милијарди долара, што ту земљу чини једном од највећих америчких иностраних кредитора. Међутим, реаговао је један бивши званичник Државне ризнице, који је желео остати анониман, и казао да је та бројка најмање двапут већа. Неки аналитичари калкулишу да је та ‘вишак’ прикривен пословањем путем офшор компанија. Оруђе политичког притиска
Чињеница колико је заправо Америка дужна Саудијској Арабији данас је важнија но икад пре, јер су ти дугови постали оруђе политичког притиска. Наиме, у априлу је краљевина запретила да ће активирати тај дуг буде ли САД донео закон по којем ће Саудијска Арабија морати пред судом одговарати за суделовање у терористичким нападима 11. септембра Нацрт закона прошао је Сенат 17. маја и сада је у Заступничком дому. Извор: danas.hr
