Правда

Захваљујући америчким и европским софтверима, ниче безброј „малих НСА” који разбијају шифре на телефонима и рачунарима и долазе до целокупне комуникације власника. Клијенти компанија које развијају програме за шпијунирање неретко су земље попут Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), Египта или Азербејџана, које користе поменуту технологију да би сломиле дисиденте и активисте. У САД послује неколико ИТ фирми које, како је јавио „Њујорк тајмс”, обучавају званичнике страних влада како да употребљавају шпијунску опрему у телекомуникацијама и на интернету. У Европи су по томе познате фирме „Финфишер” из Немачке и „Хакинг тим” из Италије, док је један од значајних произвођача и „НСО група” из Израела. Као што се ни при продаји америчког и британског оружја не води рачуна о томе што се оно продаје режимима попут Саудијске Арабије, која користи наоружање за репресију унутар својих граница и убиства цивила у Јемену, тако се ни при продаји шпијунске сајбер-опреме не води рачуна о томе како ће их земље купци употребити. Један од највећих поручилаца јесу УАЕ, који користе технолошке новине да би, како пише њујоршки дневник, уходили активисте за људска права, прислушкивали им разговоре, читали мејлове, одређивали њихово кретање, па чак и укључивали камере на њиховим паметним телефонима. Ахмед Мансур, активиста који се тамо бори за опште право гласа, тврди да је претучен, затворен и истеран са посла након што је прво хакован, при чему му је чак украдена и уштеђевина са банковног рачуна. И није да само нафташке краљевине могу да дођу до најнапредније западне технологије, софтвери стижу и у сиромашну Етиопију, која нема проблем да издвоји суму од шест или седам цифара ако је реч о опреми за праћење на светској мрежи. „Свака влада која жели програме за шпијунирање може одмах да их купи или да плати људи да их развију. Када видимо да и најсиромашније земље то могу, јасно нам је да новац више није препрека”, сматра Бил Маркзак, истраживач са Универзитета у Торонту. Он помаже дисидентима и активистима са Истока да открију да ли су хаковани. У многим случајевима се открило да су људи који су заговарали, на пример, једнака права жена или грађанске слободе били лишавани слободе само неколико дана након што су њихови рачунари постајали мете владиних сајбер-напада. „Емирати су постали далеко софистициранији од када смо их први пут ухватили да користе ове софтвере пре четири године. Нису на истом нивоу као САД и Русија, али напредују”, додаје Маркзак. Мансуров рачунар напали су програми осмишљени у  „Финфишеру”, и „Хакинг тиму”. Емирати су прошле године били други највећи клијент „Хакинг тима” (после Марока). Опрема вредна 600.000 долара таргетирала је више од 1.100 људи преко мејлова и „Твитера”, за шта се сазнало када је и сам „Хакинг тим” хакован. Италијанска фирма је ове године изгубила међународну дозволу за рад. Задржала је имиџ компаније која владе познате по кршењу људских права снабдева шпијунским софтвером за ухођење политичких непријатеља. У САД је „Хакинг тим” постао важан оног тренутка када је „Вашингтон пост” открио да је ово предузеће партнер америчкој компанији „Сајберпоинт интернешенел”, која пружа сајбер услуге ФБИ и Пентагону. Тада се сазнало да су клијенти италијанског бренда не само УЕА и Египат већ и Русија, Бахреин, Казахстан, Азербејџан, Узбекистан, Оман и Саудијска Арабија. Амерички медији попут „Дејли биста” дочекали су то откриће коментаром да је послујући са „Сајберпоинтом”, влада у Вашингтону унајмила „хакере који су омиљени код диктатора”. Компанија регистрована у Балтимору добила је дозволу Стејт департмента да саветује УАЕ о безбедности комуникација, тако да су њене везе са Персијским заливом не само посредне (преко Италијана) већ и најдиректније. Како је јавио „Интерсепт”, Емирати не само да су куповали њене услуге већ су и уложили новац у њене деонице. Фирма је у свој тим доводила и неке од људи који су у Бушовој влади били званичници за сајбер-програме, а такође је и лобирала да Конгрес донесе закон који је олакшао поступак којим ИТ компаније достављају податке о својим корисницима НСА и другим владиним агенцијама. Извор: Политика