Правда

Пише: Милорад Бојовић Дачићево русофилство је двострука игра. Недостатак аргумената и мањак подршке константно се надомештају пласирањем мита о њему као о Путиновој продуженој руци. Халид Бешлић српске политике ту мантру протура као Форбс своје наштимоване листе најмоћнијих. Реалност нимало не наликује на овај амерички спин. Јер није у Москви служен молитвени доручак. Или је Дачић можда у Вашингтон ишао као Путинов обавештајац? Или је као изасланик Медведева Форбсу поклањао Белог анђела и молио га да доведе инвеститоре у Србију? Дачић мора разумети да жилверновским причама о Путиновој очараности њиме овај пут не може опчинити Вучића. Да не буде забуне, немам доказе да СПС неће бити део владе. Но знам да то неће бити као искључиви гарант руске моћи. Све на ту тему Вучић је решио директно с Путином. СПС није недостајући пазл без ког лидер СНС не може скоцкати кабинет. Нити је лидер напредњака филантроп који се из чиста мира одриче моћи. Зато би Дачићу чланство требало да објасни да инсистирањем на останку у власти странку вуче у провалију. Бити вечити други јесте легитиман циљ, али слабо цењен код Срба. Ако стигну у Немањину, биће то њихов улазак у једносмерну улицу, с обрнутом перспективом на њеном крају. Дакле, ако желе да сачувају садашњи рејтинг, по сваку цену треба да избегну улазак у владу. Шта је претпостављени Дачићев добитак? Позивањем на једну од две најмоћније државе света он, с једне стране, билдује своју политичку вредност у односу на стварну специфичну тежину странке, непоткрепљену адекватним бројем гласова. Истовремено, скривајући се иза непостојеће руске подршке, обезбеђује релативно лагодну позицији на челу странке, јер на тај начин нико не може оспорити изборне резултате. Дариваће га захвалношћу докле год им обезбеђује директорске функције и чланство по управним и надзорним одборима, од државног до локалног нивоа. Ипак, остатак СПС требало би да зна да Дачић није потребан Русима. Нити Американцима. Они разговарају искључиво с најјачом странком. С оним ко има моћ одлучивања. Дачић је у затвореној партији покера надигравао Тадића и Коштуницу. Ствари су данас другачије постављене. Већ две године у свету је важна само Вучићева реч. Неуспелим спином Дачић је двоструко багателисао своје капацитете. Није га онеспособио само лош изборни резултат. Дошле су на наплату старе афере. Кофер са Заграђанином у њему. Мркоњић с јагњетином и Бекутом у крилу. Ружић с ролексом, инфантилним фотографијама и још изопаченијим коментарима. Миша Банана, шкампи и Бранко Лазаревић. Време је да СПС мало почине у опозицији. Због свих прећутаних афера. Издаје и одрицања од Милошевића. Девизне штедње. Бомбардовања. Заслужили сте. Споменице сте зарадили борећи се за прогресивно нарастање својих банковних рачуна. Морате кад-тад Србији одужити дугове Бориса Тадића, који вас је рехабилитовао. Његово завештање у облику црвене јабуке европског укуса било је превара. Из црвљивог плода измилели су Ружићи, Тончеви, Лазаревићи, Банане. Прави је час да се обелодане све тајне, све непознанице. Чланови СПС себи не морају објашњавати ништа. Све су већ рекли једни другима. Тајно. Јавности је јасно све што су прећутали. Ипак, ради космичке равнотеже, и они и Тадић најзад морају да нам кажу у каквој су вези 2008. године били СПС, ДС и један амбасадор који није Рус. Сказаљка политичког времеплова откуцала је повечерје. Али социјалистима више не припада трака пожарног. Нити им је икад припадала. Све време други су за њих отварали врата власти, одакле су као из хајдучке пећине узимали блага колико им драго. Ево, на крају да их упитам, да ви данас нестанете с политичке сцене, колико би Србија изгубила? Слутим нимало! Али би најмање хиљаду ваших сејача соли закукакло горе од жена у црном. Дакле, сложићемо се, губитка нема. Па зашто онда верујете да је ваше присуство у влади добро за Србију, Војводину или Нови Сад? Извор: НС-Репортер