Правда

Амерички против-ракетни штит користи принцип слања ракете у космос или у унутар простора тачке места удара, пре израчунавања путање балистичког пројектила. Зато амерички ракетни пресретачи када су једном испаљени, не могу се подешавати нити заустављати, пише на порталу Катехон.

У тексту се наводе типови америчких анти-балистичких пројектила и ракета од којих су неки постављени на америчке AEGIS бродове у Девеселуу у Румунији.

"Прво руско оружје направљено да продре кроз америчке балистичке штитове је Искандер,  ракетни систем земља-земља, чија је брзина од 7 600-9 300 км/ч, домет до 500 км, на висини од 50.000 метара", наводи се у тексту.

3М22 Зиркон има сличну путању и предвиђен је за ударе на носаче авиона. Ракета Зиркон, тешка 5 тона, лансира се са авиона и опремљена је суперсоничним набојно-млазним погоном, који испаљује ракете брзином од 6.500 км/ч у кретању на висини од 30.000 метара и кинетичком енергијом удара на мету, 50 пута већом него код доступних ваздух-ваздух ракета.

Друго средство суперсоничног рата, које се сада тестира у Русији је космичка једрилица Yu-71. Она је у последње три године четири пута испаљена са космодрома Домбаровски, а коришћен је први ниво интерконтиненталног балистичког пројектила УР-100. Русија ће од 2020. године у стратешкој нуклеарној бази Домбаровски имати 24 комада Yu-71.

"Половина ракетног горива се користи за подизање изнад земље и пењање кроз густе слојеве атмосфере до 10.000 метара. Због тога се руски истраживачи окрећу прилагођавању ракетних ступњева као лансеру за космичку једрилицу, која би радила на течно гориво, на подесивој путањи и временом лета од 300-400 секунди. Тежина космичке ракете и једрилице мора бити око 40 тона и мора се лансирати са висине од 8.000-10.000 метара са транспортног авиона ИЛ-76м", објашњава аутор Валентин Василеску. Извор: katehon.com