ПРАВОСЛАВНО ЈЕДИНСТВО НИ НА ВИДИКУ: Бугари остали при ставу да неће на Свеправославни сабор на Криту
Врло је неизвесно и учешће Антиохијске патријаршије на скупу где би први пут после шест векова требало да се расправља о православној доктрини. Због свега тога, Руска православна црква предлаже хитну ванредну предсаборску конференцију. „Домаћин“ Сабора, Васељенска патријаршија, саопштава да је изненађена и зачуђена реакцијом неких сестринских цркава, као и да одлагања Сабора неће бити јер нема институционалног оквира за измену процеса који су већ у току. Сви православних патријарси још једном су позвани да учествују на заседању на Криту. Пре овог саопштења из секретаријата Васељенске патријаршије, објављеног у понедељак, бугарска црква је не само поновила да неће учествовати на Сабору ако он не буде одложен, већ и да је отказала планирани лет владиним авионом до Крита. Исказивање и учвршћивање свеправославног јединства један је од најважнијих циљева Сабора – долазак поглавара и делегација свих православних цркава на Крит и доношење одлука искључиво једногласно треба да буду јасни показатељи тог јединства. Али, оваква завршница предсаборских припрема прети да тај циљ остане неостварен. На званичном сајту Московске патријаршије, после заседања Светог Синода Руске православне цркве 3. јуна, објављено је да постоје проблеми који захтевају хитно заједничко православно деловање. Истиче се да највише забрињава став Бугарске православне цркве, као и бројне критике на крајем јануара објављене нацрте докумената о којима ће се расправљати на свеправославном заседању. У овом тексту, цитира се став Светог архијерејског Синода Бугарске православне цркве који има замерке на предсаборске документе, недостатак важних тема за православље у агенди заседања, али и на распоред седења. Предложени план седења у главној сали, по њиховом мишљењу, нарушава јединство поглавара аутокефалних цркава, а неодговарајући су и простори за седење за посматраче и госте Сабора. Бугарска црква сматра да је потребно још времена за припреме и неће учествовати ако заседање буде одржано по првобитном плану од 18. до 27. јуна. Зачуђена је и Антиохијска патријаршија и то реакцијом председавајућег Сабора, васељенског патријарха Вартоломеја, који је предложио да се о њиховом евентуалном помирењу са Јерусалимском патријаршијом разговара после заседања на Криту. Антиохијска и Јерусалимска патријаршија годинама се споре око црквене јурисдикције у Катару, због чега су прекинуле канонско општење. Проналажење заједничког решења проблема због кога су прекинути односи две цркве требало би да дође пре критског заседања, сматра Антиохијска патријаршија, јер је циљ Сабора да покаже православно јединство. Позив да се дијалог две завађене цркве одложи обесмишљава сврху Сабора, упозорава Антиохијска патријаршија, и упозорава да њена делегација неће доћи на Крит уколико се пре заседања не превазиђе проблем општења са Јерусалимском патријаршијом. Снажну реакцију у црквеној, али и лаичкој јавности изазвали су и нацрти предсаборских докумената. Поједине цркве, попут бугарске, имале су примедбе и на организацију и начин рада Сабора. На предсаборској конференцији крајем јануара у Шамбезију, где је утврђен датум Сабора и место одржавања, усвојено је шест тема о којима ће се разговарати. То су аутономија цркава и начин њеног стицања, православна дијаспора, значај поста, света тајна брачне заједнице, мисија православне цркве у савременом свету и однос православне цркве према другим хришћанским црквама. На предлог руске цркве нацрти су јавно објављени. Према правилнику рада Сабора, све православне цркве имају право да дају своје амандмане на ове нацрте, о њима ће се на заседању расправљати, а они око којих буде постигнуто једногласно мишљење биће усвојени и унети у коначан текст. На нацрте су стигли бројни амандмани и примедбе из православних цркава. Најспорнији су били документи „Мисија православне цркве у савременом свету“ и „Однос православне цркве према осталом хришћанском свету“. Што се тиче овог другог, Грузијска православна црква, на пример, сматра да би он требало да буде суштински измењен, а уколико се то не деси потпис грузијског патријарха неће се наћи испод њега. Свеправославном Сабору био је посвећен и највећи део мајског заседања највишег тела Српске православне цркве, Светог архијерејског Сабора. И СПЦ сматра да би нацрте требало изменити и појаснити како би били у складу са изазовима црквеног живота и мисије, али и да би на Криту требало разговарати и о аутокефалији и начинима њеног стицања. Извор: Политика
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано
Врху Запада је до мозга дошла проста мудрост: "Када је птица жива, она једе инсекте, али к...
НЕБОЈША КРСТИЋ НАМ СЕ ВРАТИО: Поводом књиге "У знаку неба и крста"
Пише: Владимир Димитријевић
Небојша Јеврић: Молер
На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...
Слободан Антонић: Успон и пад српског бајденизма
На крају је уследио тежак пораз вашингтонске мочваре на изборима 2024. године. "Грађанска ...